Posejte letnje cvetnice kako treba

Kraj zime je period kada se seju letnje cvetnice kratkog perioda proizvodnje, ali i one koje za svoj rast traže duži svetlosni režim i više temperature. Kako ih uspešno posejati?

Sada je vreme za sadnju kadifica, vinki, dalija, petunija, dragoljuba i drugih letnjih cvetnica čija je vegetacija duga. Ovim biljkama je potrebno dosta toplote, pa setvu treba sada početi, pikirati i ulončavati u male saksije prečnika 8- 10cm. Za setvu ovog prolećnog cveća biće vam potreban sav alat koji se i inače koristi prilikom setve rasada.

Sandučići za setvu

Važno je da sandučići budu dobro dezinfikovani. Danas se koriste specijana saća za preciznu setvu gde se u svaku ćeliju seje se po jedna semenka i tako izbegava jedno pikiranje. Postoje i specijalni plastični setveni kontejneri u kojima se setva takođe obavlja omašno. Bitno je da su perforirani tako da višak vlage slobodno otiče iz

sandučića.

Ravnjač

Ovo je drvena letvica kojom se sa setvenog sandučića uklanja višak supstrata. Uglavnom je veličine širine sandučića. Kada se sandučić napuni supstratom, jednostavno se ravnjačem samo ukloni višak.

Tapkalica

Tapkalica je jednostavna drvena ploča dužine setvenog sandučića, a širine 1/3 sandučića. Njome se lagano sabija supstrat. Prilikom ovog sabijanja vodite računa da supstrat samo lagano pritisnete, kako iz njega ne biste istisnuli kompletan vazduh.

Malo sito

Koristi se za prosejavanje setvenog supstrata. Uglavnom se upotrebljava ukoliko ne radite sa standardizovanim setvenim supstratima pa je potrebno da se odvoje grube frakcije. Nakon setve, ukoliko je seme potrebno pokriti, nasejava se tanak sloj supstrata preko posejanog semena.

Staklo za pokrivanje setvenog sandučića

To je obična staklena ploča kojom se nakon setve pokriva steveni sandučić da bi se u supstratu održala odgovarajuća vlaga. Ovo staklo se svakodnevno uklanja sa sandučića i to u najtoplijem delu dana na oko dva sata. Sa unutrašnje strane se obično kondenzuje voda, pa ju je potrebno svakodnevno uklanjati prilikom provetravanja.

Setveni supstrat

Setveni supstrat je mešavina crnog i belog treseta i perlita. Danas se mogu naći specijalni supstrati namenjeni za setvu semena. Glavna im je karakteristika fina struktura i dodatak perlita. Fina struktura se koristi da bi seme došlo u dobar kontakt sa supstratom, a perlit obezbeđuje dovoljno vazduha za osetljivi mladi koren biljaka. Ukoliko u setvenom supstratu neman perlita, zbog fine strukture se vrlo brzo istiskuje vazduh, a visoka vlaga koju ovaj supstrat zadržava dovodi do stvaranja algi na površini.

Setva petunija

• Najbolji termin setve je prva polovina marta. Petunije lako klijaju, a mlade biljke rastu veoma brzo. Preranom setvom biljke brzo prerastu i gube lep izgled pre nego vreme dozvoli sadnju na otvorenom.
• Petunije se mogu sejati u setveno saće i to svaka semenka posebno ili omašno u sandučić. Prilikom setve u sandučić potrebna su dva pikiranja koja će značajno usporiti rast biljaka, ali i pospešiti bolji razvoj korena. Vodite računa da ih prilikom zalivanja ne prelivate. U suvišnoj vlazi listovi počnu brzo da žute.
• Temperatura za klijanje treba da bude od 18-20ºC, ali odmah posle pojave prvih pravih listića temperaturu treba spustiti na 14ºC. U protivnom rast će biti prebrz i biljke će se izdužiti.
• Petunije treba posaditi pre nego na dnu saksije počnu da formiraju venac korena. Ovako će se brzo ukorenjivati i trajaće celu sezonu

Setva kadifa

• Kadife se seju poslednje. Klijavost semena je uglavnom dobra, pa ne treba preterivati sa količinom semena (obično 95% semenki daje biljku).
• Setvu možete slobodno obavljati u drugoj polovini marta, a ako ne možete da obezbedite velike količine svetlosti u klijalištu, onda setvu obavljajte još kasnije.
• Seme klija vrlo brzo, a biljke se lako izdužuju. Najbolje je da se seju pojedinačne semenke u setvena saća.
• Temperatura za klijanje treba da bude oko 18ºC, a nakon pojave prvih listova spustite je i do 12ºC.
• Brz rast korena traži da ga ulončavate u duboke saksije. Ne zalivajte preterano i obavezno biljke iskalite pre iznošenja na otvoreno.
• Kadifa vrlo dobro podnosi i niže temperature, ali je svakako ne bi trebalo izlagati temperaturama ispod 8ºC. Ipak, bilo je slučajeva da preživi i manji mraz. Biljkama strada vrh rasta, ali se rano bude bočni pupoljci i prave lepe žbuniće

Setva vinke

• Vinka ima vrlo visoke zahteve za temperaturom. Od setve do sadnje biljke traže 22ºC i obilje svetlosti. Klijavost je problematična upravo zbog visokih toplotnih potreba. Ukoliko temperature nisu zadovoljavajuće, seme klija neujednačeno, a dešava se da i isklijale semenke počnu da propadaju. Rast biljaka je vrlo spor, pa je poslednji trenutak pogodan za setvu prva polovina februara.
• Uvek održavajte umerenu vlagu.
• Intenzivan rast počinje tek sredinom aprila, a biljke stižu za sadnju tek u drugoj polovini maja. Pogodnija je setva u setvena saća jer se biljke dodatno ne usporavaju pikiranjem, a i manja je opasnost od nastanka neke od korenskih bolesti.
• Preterano vlaženje semena pojačava osetljivost na Phytophthoru

Setva dalija

• Dalije imaju krupne semenke pa je dobro da ih sejete u setvena saća, svaku semenku posebno. Razvijaju izuzetno krupne kotiledone, a do pojave pravih listova često se izduže.
• Najbolje je ako se seju u uslovima visoke svetlosti i dugog dana. Dakle, setvu obavljajte od druge polovine februara do prve polovine marta.
• Održavajte 18ºC za klijanje, a čim se pojave kotiledoni na 70% posejanih biljaka, temperaturu spustite na 14-16ºC.
• Dalije posejane ranije možete jednom ispincirati skidajući samo vrh rasta i to posle pojave drugog para listova. Biljke će brzo poterati bočne grane i formirati lepše cvetne žbuniće sa nekoliko cvetova.
• Smanjeni uslovi svetlosti dovode do formiranja krtola koje smanjuju cvetanje. Isto se može desiti i ako ih gajite u presuvim uslovima. Zato kod dalija uvek održavajte umerenu vlagu, a ako biljkama ne možete da zaustavite rast, spustite im temperaturu do 8ºC.
• Ako biste daliju posejali u decembru, biljke bi se izdužile zbog uslova nedovoljnog svetla. Formirale bi se krtole i sva energija bi se usmerila u sakupljanje hrane u krtolama. Ovo je razlog zbog kojeg dalije iz prerane setve nekada potpuno izostanu sa cvetanjem

Setva dragoljuba

• Dragoljub je omiljena biljka za žardinjere i viseće saksije. Semenke su relativno krupne, pa su pogodne za setvu u setveno saće.
• Klijanje treba da se obavi na temperaturi od 18ºC, ali odmah po pojavi biljaka treba spustiti temperaturu na 14-16ºC. Kako se radi o puzavici, vrlo brzo će prerasti setveno saće pa ih treba i rano presaditi u saksije.
• Ne preterujete sa vodom i obavezno pre iznošenja na otvoreno biljke iskalite. Neiskaljene biljke na listovima dobijaju ožegotine!
• Ako ne možete da zaustavite rast biljaka, slobodno spustite temperaturu do 8ºC. Dragoljub će podneti i nekoliko dana na temperaturama do 4ºC

Setva salvije

• Salvija ima izuzetno krupne semenke pa se može sejati u setvena saća.
• Treba je posejati u prvoj polovini februara. Temperatura klijanja je 18-20ºC.
• Seme klija dobro i brzo. Biljke se razvijaju relativno brzo, pa ih je potrebno što pre ulončiti.
• Rano pikiranje u saksije pomaže da se smanji izduživanje. Ranija setva salvije daje vam mogućnost da je ispincirate nakon razvoja drugog para listova. Na ovaj način se pospešuje bočno grananje i biljka u startu stvara više cvetova. Naravno da ovakvo intenzivno cvetanje zahteva i dodatnu prihranu kako cvetovi ne bi ostali mali.
• Izduživanje se može sprečiti spuštanjem temperature, što salvija dobro podnosi.
• Kada sadite u saksije, birajte duboke desetke jer salvija ima veoma jak koren. Ukoliko se koren s na dnu saksije savije nekoliko puta, salvija će imati problem sa zakorenjivanjem nakon sadnje na otvoreno