Kivi kao vaša sledeća avantura, saveti za gajenje

Iako izgleda egzotično, kivi je biljka koja se lako prilagođava različitim klimatskim uslovima što je čini savršenim izborom za baštovane početnike. Gajenje je lakše nego što mislite a nagrada su ukusni plodovi prepuni vitamina C i vlakana.

Sadržaj:

• kivi kao biljka
• uslovi za gajenje
• sadnja
• rezidba
• održavanje zemljišta
• đubrenje
• bolesti i štetočine
• berba i čuvanje

Zašto gajimo kivi?

Zbog vrednosti svog ploda kivi je poznat kao biljka večne mladosti ili kao vitaminska bomba. Kivi je dvodoma biljka što znači da ima posebno muške a posebno ženske biljke. Ženske biljke daju veoma hranjive plodove zbog kojih se i gaji. Najveća vrednost ploda je u visokom sadržaju vitamina C i veoma prijatnom, kiselkastom ukusu. Sveži plod težine od 100gr sadrže od 250-300 mg vitamina C, oko 174 vitamina A. Od ostalih vitamina izdvaja se B1, B2, vitamin PP i drugi. Od mineralnih materija sadrži kalcijum, fosfor, gvožđe (58%) i magnezijum.

Gajenje kivija

Cvet kivija

• Kivi se dobro prilagođava različitim vremenskim uslovima, može da se gaji na područjima gde se uspešno raste vinova loza, kajsija i breskva.
• U fazi zimskog mirovanja kivi podnosi temperature do -15°C. Na početku vegetacije nežni vrhovi izdanaka su veoma osetljivi pa kratkotrajni mrazevi mogu da ih oštete. Niske temperature naročito mogu da prave štetu mladim biljkama u prve dve godine nakon sadnje. U tom razdoblju osetljiv je i koren jer je plitak te se nameće potreba zimske zaštite od mrazeva. Nadzemni deo biljke se zamotava a zemlja se pokriva slojem stajskog đubriva ili nekim prikladnim materijalom.
• Tokom cvetanja nema opasnosti jer kivi cveta tek polovinom ili krajem maja.
• U letnjem periodu i kada nema padavina poželjno je navodnjavanje jer listovi mogu da uvenu pa i sama biljka može da se osuši.
• Zbog dugačke vegetacije veoma su nepovoljni i rani jesenski mrazevi. Plodovi sazrevaju tek u oktobru i temperatura od 0°C može da ih ošteti.
• zemljište treba da bude lagano i dobro drenirano, optimalno toplo i vlažno.

Kako pravilno da posadite kivi?

Kivi se sadi kao i ostale voćke, u jamu veličine 40cm širine i dubine. Sadnica se sadi nekoliko centimetara pliće nego u rasadniku, zbog kasnijeg sleganja zemljišta. Ukoliko ste doneli sadnicu u saksiji, tada se zemlja pažljivo odvoji od posude okretanjem sadnice prema dole ( kao na crtežu) i stavi u razinu jame. Nakon toga se oreže na 3-4 pupoljka. U našim klimatskim uslovima jesenja sadnja se pokazala kao bolji izbor.

Pravilna sadnja kivija

S obzirom da je kivi biljka penjačica treba voditi računa da joj obavezno treba uzgojna armatura.

Rezidba kivija

Pre kretanja vegetacije javlja se suzenje (kao i kod vinove loze) koje počinje krajem februara ili početkom marta. Rezidbu treba obaviti pre kretanja sokova, najbolje vreme za rezidbu je novembar ili početak februara što znači odmah čim lišće opadne i do oko 20 dana pre izbijanja novih pupoljaka. Rezidbom se usmerava pravilan razvoj biljke dok je u fazi uzgoja a kod biljaka koje su u rodu održava se kostur uzgojnog oblika.

Mladi izdanci su veoma osetljivi na kasni prolećni mraz

Kako održavati zemljište oko kivija?

U odnosu na drugo voće koren kivija je jako plitak i zbog toga se i zemlja oko kivija obrađuje jako plitko ali je najpovoljnije održavati zemljište tako da bude zatravljeno, travama koje imaju plitak koren. Travu treba kositi često ( kada naraste oko 10cm) i ostaviti tamo gde je pokošena. Kivi je biljka kojoj treba mnogo vode, u periodima letnjih suša potrebno je natapanje zemljišta.

Đubrenje kivija

Najbolje je đubriti stajnjakom u martu svake godine. Ako se ne vrši đubrenje stajskim đubrivom tada se prihrana vrši preko lista istovremeno sa tretiranjem protiv bolesti i štetočina.

Bolesti i štetočine

Kivi je voćna kultura koja se pokazala kao otporna na bolesti i štetočine. Ovde ćemo spomenuti neke koje ipak mogu da nanesu štete.

Siva plesan (Botrytis cinerea) napada cvet, mlade plodove i listove i oni veoma brzo padnu sa stabla.

Trulež korenovog vrata ( Phytophora cactorum) napada vrat korena a zatim se širi prema korenu i stablu. Kod jače zaraze može da se osuši cela voćka.

Dudova štitasta vaš (Pseudaulacaspis pentagona) najčešće napada dud, ali kada nema dovoljno hrane na dudovima onda napada mnogo voćaka a među njima i kivi. Osim što narušava estetski izgled ploda ovaj insekt može da iscrpi biljku toliko da uvene.

Berba, pakovanje i čuvanje kivija

Plodovi sazrevaju krajem oktobra, za kućnu upotrebu plodove možete da oberete i nakon što opadne lišće, ali uvek pre pojave prvih mrazeva.

Zreli plodovi kivija

Plodove berete tako da se peteljku odrežete makazama tik uz plod. Nakon toga plodovi se slažu u sanduke ili plitke gajbice od letvica. Čuvaju se u običnim skladištima ili u hladnjačama.

U običnim skladištima mogu da izdrže 2 meseca. U hladnjačama je vreme čuvanja duže i može da bude i 5 meseci.

Kivi uskladišten u gajbicama se čuva i do 2 meseca