Blog
Šta korovi pokušavaju da vam kažu?
Korovi u vašim cvetnim baštama nisu tu da vam zadaju samo glavobolju – oni su ujedno i „glasnici” tla.
Šta možete da naučite od korova?
Kao i sve druge biljke, korovi uspevaju u određenim uslovima pa njihovo pristustvo može da vam otkrije skrivene osobine zemljišta. Neki vole suvo zemljište, drugi vlažno. Neki obožavaju kiselo, dok drugi uspevaju u alkalnim sredinama a neki će vam reći da je vaše zemljište savršeno.
Zato, pre nego li krenete sa čupanjem, obratite pažnju. Na osnovu toga gde je neki korov najzastupljeniji možete mnogo da saznate o uslovima rasta u vašoj bašti.
Korovi u vašoj bašti vam govore više nego što mislite – otkrijte šta vam poručuje ovih 11 najzastupljenijih korovskih vrsta.
Alopecurus myosuroides – Mišiji repak
Najčešće se pojavljuje na teškim, glinastim zemljištima sa visokim sadržajem vode. Optimalna dubina za nicanje mišijeg repka je 0 – 2 cm. Najveći problem predstavlja na no-till sistemima gde se pojavljuje u većoj gustoći (no-till su usevi koji se seju bez oranja i obrade zemljišta).
Mišiji repak je jednogodišnji korov, razmnožava se semenom koje sazreva za 13-32 dana nakon cvetanja.
Najbolje uspeva na teškim, vlažnim i zbijenim zemljištima sa visokim sadržajem gline i mulja. Voli vlažna zemljišta koja se slabo dreniraju. Posebno agresivno raste na delovima parcele gde se voda zadržava.
Svako zemljište koje je hladno, vlažno i bogato hranjivim materijama je idealno za Mišiji repak.
Suzbijanje
Obrada više puta tokom sezone kako ne bi došlo do formiranja semena. Plevljenje je najefikasnija metoda koja je ujedno i najsigurnija.
Zalivanje plemenitih biljaka oko direktno oko korena će smanjiti količinu vlage dostupne semenu korova i tako sprečiti klijanje.
Malčiranje je podjednako efikasna metoda.
Cirsium arvense – Palamida
Palamida je jedna od najopasnijih korovskih vrsta zbog svog veoma agresivnog širenja.
Voli duboka, plodna, prozračna i vlažna zemljišta, mada se može naći na svim tipovima zemljišta osim na kiselim i izrazito vlažnim zemljištima. Njeno korenje ne može da opstane na zemljištima koja su redovno natopljena vodom.
Suzbijanje
U cvetnim baštama zahteva pažljiv i oprezan pristup kako ne bi došlo do oštećenja ukrasnih biljaka.
Čupanje- bez obzira što se palamida teško uklanja čupanjem, zbog delova korena koji ostaje u zemlji, to bi bio najbolji pristup za manje površine.
Možete koristiti baštenske vile ili čupač korova kako biste nežno usitnili zemlju i izvukli što je moguće više korena.
Redovno uklanjanje nadzemnog dela biljke, sečenjem, čupanjem ili košenjem pre nego procveta, dovodi do iscrpljivanja korena.
Echinochloa crus – galli – Veliki muhar
Najbolje uspeva na vlažnim, zabarenim zemljištima. Preferira ilovasta zemljišta koja dobro zadržavaju vlagu, pH blago kiselog do alkalnog. Posebno agresivno raste na zemljištima sa visokim procentom azota gde brzo crpi hranjive materije.
Suzbijanje
Ručno plevljenje i okopavanje treba obaviti dok je biljka u ranoj fazi rasta, pre nego što se obrazuje seme.
Digitaria sanquinalis – Obična svračica
Jednogodišnja korovska biljke koja je prepoznatljiva po tome što joj stabljike poležu po zemlji i zakorenjuju se kolencima, brzo formirajući busene. Raste u visinu 10-50 cm.
Obična svračica je veoma prilagodljiv korov, ali najlakše uspeva na lakšim, peskovitim i suvim zemljištima koja se brzo zagrevaju. Pozitivno reaguje na prisustvo azota te može da pravi problem na intenzivno đubrenim površinama i na travnjacima.
Suzbijanje
Redovno okopavanje je ključno za uništavanje biljaka ali je malčiranje daleko efikasnija metoda jer blokira svetlost i tako sprečava klijanje semena.
Upravljanje travnjakom-redovno đubrenje i održavanje visine košenja na 6-8 cm pomaže plemenitim travama da zasene zemljište te na ovaj način prirodno suzbijaju klijanje korova.
Agropirum repens -Pirevima
Jedan od najopasnijih i najupornijih višegodišnjih travnih korova.
Pirevina voli laka, peskovita i rastresita zemljišta umerene vlažnosti. U takvim uslovima njeni rizomi (podzemna stabla) mogu nesmetano da se šire u svim pravcima.
Pogoduju joj zemljišta bogata azotom koja se neutralna do blago alkalna (pH 6.5-8.0).
Pirevina je poznata kao ,,Indikator zemljišta“ jer tamo gde buja, to je obično znak da je zemljište plodno i bogato hranjivim materijama.
Suzbijanje
Ručno plevljenje ili precizno okopavanje, treba izbegavati sečenje korena na sitne delove jer od svakog dela može da se razvije nova biljka. Ako ne možete izbeći sečenje korena, vodite računa da pažljivo pokupite delove. Najbolje je vršiti redovno okopavanje na manjim površinama.
Cynodon dactylon – Zubača
Zubača je korovska vrsta koja ima određenu ekonomsku ulogu, dobra je kao stočna hrana a koristi se i za stabilizaciju peska i kao ukrasna biljka.
Najbolje uspeva na lakim, peskovitim i umereno vlažnim zemljištima koja su neutralna do alkalna (pH iznad 5.5). Izuzetno voli zemljišta bogata azotom i često je indikator plodnog zemljišta ili mesta sa visokim nivoom organskog otpada. Veoma je otporna na zaslanjenost zemljišta.
Suzbijanje
Česta i duboka obrada, freziranje, podrivanje i okopavanje tokom vegetacije pomažu iscrpljivanju korena.
U travnjacima kosidba na 5-6 cm i pravilno đubrenje jačaju plemenite trave koje kasnije prirodno potiskuju korov.
Achillea millefolium – Hajdučka trava
Bez obzira na to što je Hajdučka trava izuzetno cenjena kao lekovita biljka u baštovanstvu se često tretira kao agresivan korov koji se veoma lako širi podzemnim rizomima, formira guste busene i veoma se teško suzbija.
Hajdučka trava najbolje raste na siromašnom ili prosečnom zemljištu, previše plodna i vlažna zemlja uzrokuje da biljka postane ,,mekana“ i da stabljike postanu dugačke i slabe. Odlično podnosi suva i kamenita zemljišta što je čini idealnom za kamenjare i suve livade.
Suzbijanje
Suzbijanje Hajdučke trave može da bude izazovno, preporuka je precizno vađenje rizoma uskom baštenskom lopaticom ili viljuškom kako bi se prodrlo duboko ispod biljke. Ključno je izvaditi ceo koren.
Sprečavanje cvetanja i formiranja semena je isto veoma bitno kako se biljka ne bi samozasejavala. Stavljanje kartona ili agrotekstila između biljaka je efikasna metoda koja izgladnjuje biljke.
Najuspešnija strategija bi bila podsticanje rasta cveća redovnim zalivanjem i prihranjivanjem kako bi stvorilo gust sklop i tako prirodno potisnulo hajdučku travu kojoj je potreban prostor i svetlost.
Convolvulus arvensis – Poponac
Poponac je višegodišnji korov sa razgranatom, puzajućom stabljikom i dubokim, razgranatim korenom.
Širi se semenom i rizomima te zadaje velike probleme u ratarstvu, povrtarstvu i voćarstvu jer se obavija oko biljaka, oduzima im hranjive materije i vodu. Osim toga, poponac prenosi određene biljne bolesti.
Pojava poponca često ukazuje na zbijensot (kompaktnost) zemljišta i stvaranje tvrde kore na površini.
Voli duboka, rastresita ilovasta zemljišta koja su dobro drenirana, neutralne do alkalne reakcije. Ne podnosi zabarena zemljišta.
Suzbijanje
Česta obrada zemljišta kao što je okopavanje tokom vegetacije će iscrpiti koren. Kombinacijom sa hemijskom metodom suzbijanje ovog korova je mnogo uspešnije.
NAPOMENA – mehaničko sečenje korena bez potpunog uklanjanja može čak i pogoršati problem jer svaki momadić korena može dati novu biljku.
Sorghum halepense – Divlji sirak
Voli neutralna do blago alkalna zemljišta sa pH 5.0 – 7.5
Najviše mu pogoduju aluvijalna zemljišta, černozem i livadske crnice, što podrazumeva bogata, rastresita i vlažna zemljišta bogata azotom.
Suzbijanje
Suzbijanje podrazumeva okopavanje i podrivanje koje se vrši kako bi se rizomi izbacili na površinu i izmrzli tokom zime ili osušili u letnjem periodu. Divlji sirak je jako agresivan korov koji se razmnožava semenom i rizomima i najčešće se kombinuju agrotehničke i hemijske mere suzbijanja.
Ambrosia artemsifolia – Ambrozija
Ambrozija se sreće na lakim, peskovitim i propusnim zemljištima koja se brzo zagrevaju i gde je prirodni biljni pokrivač uklonjen ili oštećen.
Suzbijanje
Suzbijanje ambrozije se vrši pre cvetanja i oslobađanja polena zbog velikog alergenog dejstva na ljude.
Za cvetne leje se koriste mehaničke mere koje podrazumevaju čupanje iz korena, košenje na visinu ispod 5 cm koje se preporučuje više puta tokom godine jer se brzo regeneriše.
Lamium purpureum – Mrtva kopriva
Mrtva kopriva se smatra medonosnom biljkom jer cveta rano u proleće i kao takva je jedan od prvih ozvora nektara za pčele i leptire.
Najbolje raste na blago kiselim do neutralnim zemljištima (pH 6.0-7.0) koja su rastresita, plodna i vlažna. Može da raste na siromašnijim zemljištima ali tada ostaje niska.
Suzbijanje
Suzbijanje mrtve korpive zavisi od mesta gde se pojavljuje a najbolje rezultate daju preventivne mere. Ručno plevljenje i okopavanje je veoma lak način suzbijanja jer biljka ima plitak koren te se lako uklanja. Ključno je to uraditi rano u proleće pre cvetanja.
Nanošenje sloja malča sprečava klijanje semena jer blokira sunčevu svetlost.
NAPOMENA
Mrtva kopriva predstavlja važnu pčelinju pašu u rano proleće, ukoliko vaše biljke nisu direktno ugrožene preporučuje se da je ostavite do završetka cvetanja.
