Na različitim delovima planete različiti su i uslovi svetlosti, što najviše zavisi od ugla pod kojim padaju sunčevi zraci. Postoji i tzv. dnevna dinamika svetla koja je prvenstveno vezana za period dana, pa će svetlost biti najintenzivnija u podnevnim časovima, dok će u jutarnjim i večernjim časovima biti manjeg intenziteta. I poslednja svetlosna dinamika vezana je za godišnja doba. U toku jeseni i zime intenzitet svetla je smanjen u odnosu na proleće i leto.
U odnosu na svetlost možete da razlikujete:
- Biljke koje dobro podnose sunce (Heliofite)
- Biljke koje dobro podnose senku
- Biljke koje se dobro ponašaju i na suncu i u senci
Biljke svetlosti su uglavnom iz porodica kaktusa i sukulenti. Odlično podnose jako sunce i dobro su biološki prilagođene na ove uslove. One u toku dana uglavnom drže stome zatvorene pa ne može doći do njihovog isušivanja, a celo telo im je prekriveno snažnom kutikulom (površinski kožasti sloj ćelija) ili pepeljkom (beličastom voštanom prevlakom koja sprečava pregrevanje biljaka). Od ostalih biljaka razlikuju se uglavnom po debelim mesnatim listovima i stablima punim vode. Iako nisu sukulente ili kaktusi, u ove biljke ubrajaju se i brojne petunije, surfinije, muškatle. One su selekcijom ili tokom svog razvoja razvile sisteme kojima se brane od jakog sunca. Njihovi listovi su prekriveni sitnim dlačicama koje razbijaju svetlosne zrake i sprečavaju da dođe do pregrevanja listova.
Biljke senke karakteriše uglavnom mekano, sočno stablo, krupni zeleni ili šareni listovi često »goli«, odnosno bez dlačica, pepeljka ili neke druge prevlake. Kada se ovakve biljke nađu na intenzivnom svetlu vrlo brzo izgube zdravu zelenu boju i svoju dekorativnost. Dosta je predstavnika iz roda Fittonia, ljubičica, lepog jove, ali i neke puzave muškatle šarenih listova ili intenzivno tamnih boja cvetova. Za njih uvek treba birati mesta koja su senovita, ispod nekog drveta, ukrasnog žbuna ili pod nadstrešnicama.
Biljke koje se dobro ponašaju i na suncu i u senci. Teško je sa sigurnošću reći koje su ovo biljke. Tražnja za cvetnicama koje imaju izuzetno lepe i atraktivne cvetove, a ne podnose dobro sunčane pozicije, navela je selekcionere da počnu da prave biljke koje će dobro podnositi i ove sunčane pozicije. Danas su to uglavnom baš biljke senke kao što je to npr. lepi jova čije određene sorte odlično podnose i sunčane pozicije. Svakako da vam ne možemo preporučiti da ga sadite na punom suncu, ali će zato Jambalaya i Spellbound na istočnim orijentacijama biti više nego lepe cvetnice čak i u toku letnjih meseci. Dakle, radi se uglavnom o novom sortimentu tradicionalnih vrsta prilagođenom za sunčane pozicije.
Dužina trajanja svetla
Dužina trajanja osvetljenja još je jedna od karakteristika koja može uticati na lepotu vašeg cveća. Postoje vrste koje su posebno adaptirane za cvetanje u toku trajanja dugih dana (dan traje duže od 12 časova), dok su druge, opet, adaptirane za cvetanje u periodu kratkih dana (dan traje manje od 12 časova). U našem klimatu kratki dani traju od 10. septembra do 21. marta.
Begonia tuberhybrida (gomoljasta begonija) neće cvetati u uslovima kratkog dana i, ukoliko je prerano posadite, može potpuno da izostane sa cvetanjem i sav rast usmeri u gomolj. Zapravo, na ovaj način ona prepoznaje da je dan kratak, da se zima približava i da je potrebno da uđe u mirovanje.
Hrizanteme neće cvetati do kraja leta bez obzira koliko ih rano posadili. Danas postoje sorte hrizantema koje su prilagođene za rano cvetanje od polovine avgusta, ali glavnina najatraktivnijh cveta tek od početka oktobra. Kratak dan koji počinje 10. septembra zapravo izaziva hrizantemu da krene u pravljenje pupoljaka.
Božićna zvezda (Euphorbia pulcherima) je biljka koja cveta u uslovima kratkog dana. Ukoliko je gajite u stanu pod veštačkim svetlom u dnevnom boravku ona nikada neće procvetati. Sobno svetlo sasvim je dovoljno da Božićnoj zvezdi potpuno poremeti ciklus dana i noći i da ona nikada ne uđe u fazu obrazovanja cvetova