Voće
Osim plantažnog, gajenje voća u privatnim vrtovima je sve popularnije. Ovom trendu mnogo su doprinele sadnice stubastog i patuljastog voća koje se mogu gajiti u malim vrtovima pa čak i u većoj saksiji smeštenoj na terasi. Neke vrste voća pored ukusnih i dekorativnih plodova mogu imati i izuzetno lepe listove i cvetove opojnog mirisa. Takođe, osunčani, južni zid može biti savršen za stablo breskve, jabuke ili kruške formirane u obliku lepeze.
Za voćnjak treba birati osunčane položaje, zaštićene od direktnog udara vetra. Ocedita, srednje laka, ilovasto-peskovita zemljišta su najpogodnija za većinu vrsta.
Prilikom zasnivanja većeg voćnjaka ili plantažne sadnje, neophodno je izvršiti fizičko-hemijsku analizu zemljiša. Na osnovu toga vrši se procena potrebne količine i vrste đubriva koje je potrebno dodati zemljištu. Pored ovoga, određuje se i prisustvo kalcijum-karbonata. Sadnja u krečnjačkim zemljištima može dovesti do jake hloroze biljaka i neuspešnog gajenja nekih vrsta. Za većinu voćnih vrsta optimalna pH vrednost je od 6-6,5. Ovo ne važi za gajenje borovnica i brusnica koje traže kiselo zemljište sa pH od 4-5,5. Pre sadnje, na osnovu analiza, potrebno je uraditi meliorativno đubrenje, duboko oranje rigolovanjem na 50-60 cm, što doprinosi boljem rastu korenovog sistema. Prilikom izbora vrste i sorte, posebnu pažnju treba obratiti na razmak sadnje i sorte oprašivače. Sa sadnju uvek treba birati bezvirusni sadni materijal odnosno sertifikovane sadnice koje imaju svu potrebnu dokumentaciju o čistoći i ispravnosti sadnog materijala izdatu od strane Ministarstva Poljoprivrede.
Kako i kada saditi sadnice voća?
- Sadnju sadnica voća najbolje je obaviti u jesen, nakon što su biljke odbace listove i pripremile se za fazu mirovanja. Jesenja sadnja se obavlja u toku oktobra i novembra, odnosno kada su temperature vazduha iznad nule, a zemljište nije smrzlo. To je period kada su vlažnost i temperatura zemljišta optimalni za rast i razvoj korenovog sistema i njegovog povezivanja sa novom podlogom. Zimska sadnja se obavlja samo onda kada zemljište nije smrzlo i vremenske prilike todo zvole. Prolećnu sadnju voća treba obaviti što ranije i pre početka vegetacije (olistavanja). Ova pravila se odnose za sadnice sa golim korenom koje su i najzastupljenije na našem tržištu. Kontejnerske sadnice voća se mogu saditi u bilo koje doba godine izuzev slučaja ekstremnih temperatura. U slučaju da se ne sade odmah, potrebno ih je čuvati na prohladnom i senovitom mestu. Za dužu sadnju potrebno ih je utrapiti.
- Pre sadnje, oštećene delove korena treba orezati, a sve predugačke žile skratiti na oko 20 cm. Rez treba da je upravan na pravac pružanja korena. Tako pripremljene sadnice trebalo bi držati par sati u vodi da bi se osvežile.
- Nakon dobro pripremljenog zemljišta (duboko oranje sa meliorativnim đubrenjem), kopaju se sadne jame 40×40 cm. Ako se vrši đubrenje u sadnu jamu, dimenzije su veće (60×60 cm). Tom prilikom na dno se stavlja pregoreli stajnjak, 2-3 lopate, i prekrije slojem zemlje kako koren ne bi došao u direktan kontakt sa đubrivom. Postavljenu sadnicu nagrnuti zemljom do ivice jame, nagaziti i dodati ostatak zemlje. Potrebno je voditi računa da korenov vrat bude u nivou zemlje. Kalem obavezno treba da bude iznad zemlje. Nakon sadnje sadnice treba obilno zaliti. Poželjno je sadnice ankerisati.
- U krajevima sa čestim golomrazicama oko sadnice treba napraviti humku visine 20-30 cm, koju u proleće treba razgrnuti.
- Da bi se formirala krošnja, sadnica se orezuje u proleće pre kretanja vegetacije.
– Kod jabučastih vrsta, prekraćivanje se vrši na 80 cm od mesta kalemljenja (jabuka, kruška, dunja, mušmula).
– Šljiva, kajsija, višnja, trešnja, breskva na 1-1,2 m.
– Kod sadnica breskve i badema sve bočne grane se krate do na dva pupoljka.
– Leska se orezuje do na 40 cm.
– Ribizle, ogrozdi, maline i kupine do na 3-4 pupoljka. Kosi rez se pravi iznad pupoljka i to suprotno od pravca njegovog rasta.
