Ribizle, male bobice pune zdravlja

Plodovi ribizle su veoma bogati vitaminima, šećerom i organskim kiselinama. Imaju najveći sadržaj vitamina C od svih voćnih vrsta, čak 4-8 puta više od limuna i pomorandže.

Sadržaj:

• uslovi uspevanja ribizle
• sadnja
• oprašivanje
• orezivanje
• berba
• dodatne informacije

Uslovi uspevanja

Ribizla je otporna na niske temperature i mraz. Vegetacija počinje na temperaturi iznad 5°C a cvetanje na 12°C. Cvetovi mogu da podnesu temeprature do -5°C.

Cvetanje ribizle

Osetljiva je na sušu i visoke temperature te je neophodno osigurati dovoljno vlage u zemljištu.

Ribizla nema velikih zahteva prema suncu ali ne podnosi zasenjivanje drvenastih kultura.

Zemljište

Za sadnju ribizle zemljište treba da bude rastresito i malo kiselije. Kiselija zemljišta su po pravilu zbijenija tako da zemljište treba usitniti pre sadnje.

Crnu ribizlu ne treba uzgajati u blizini šume petoigličastog bora ( Pinus strobus, Pinus cembra, Pinus monticola i drugi) koji je domaćin u razvoju rđe kod ribizle (Cronartium ribicula).

Treba posvetiti pažnju uništavanju korova uz žbunje ribizle, čak i malo korova može drastično da umanji rod.

Žbun ribizle živi 6-10 godina ali rod počinje da se smanjuje nakon pete godine i tada ga možete zameniti novim.

Kako pravilno posaditi ribizle?

Sadnju ribizle je najbolje obaviti tokom jeseni jer vegetacija počinje rano, u prolećnoj sadnji se gubi najintenzivniji godišnji porast pa ga možete očekivati tek sledeće godine.

Priprema sadnice za sadnju

Pre sadnje koren treba da se skrati, tek toliko da se obnove rezovi, tako da rez bude poprečan u odnosu na pravac rasta korena.

Rupa za sadnju treba da bude 40×40 cm, sadnicu sadite oko 5cm dublje nego što je bilo u rasadniku i to tako da 3-4 pupoljka budu u zemlji.

Nakon sadnje lagano nagazite zemlju, kada skoro popunite rupu treba baciti pregoreli stajnjak zatim još jedan sloj zemlje (oko 4-5 cm) pa opet nagaziti kako ne bi ostala šupljina oko korena.

Razmak sadnje, ukoliko sadite više biljaka, je oko 50 cm.

Ribizla dobija rod u drugoj godini nakon sadnje.

Oprašivanje

Sorte ribizle su uglavnom samooplodne. Ipak, oprašivanje je sigurnije kada su zastupljene bar dve sorte. Sazrevanje jedne sorte je jednorodno ( sazreva istodobno), tako da se berba obavlja odjednom.

Vreme sazrevanja je kraj juna, početak jula kod kasnijih sorti.

Orezivanje

Žbun ribizle: 1. prizemne (osnovne) grane, 2. postrane grane, 3. rodne grane, 4. kratke grančice

U proleće, pre početka vegetacije, normalno razvijeni letorasti (letorast je prošlogodišnja grančica kojoj je opalo lišće) se skraćuju na 3-4 pupoljka. Ako je letorast slabije razvijen onda ga treba skratiti na 1 ili 2 pupoljka. Ukoliko sadnica ima više letorasta jači se skrate na 2-3 pupoljka a slabiji se odstrane.

U drugoj godini se izabere 3-5 najjačih izdanaka koji su dobro raspoređeni što podrazumeva da imaju približno istu dužinu i rast u smeru koji predstavlja krug. Svi ostali izdanci se odrežu. Ukoliko nema jednogodišnjih izdanaka većih od 30 cm, tada treba ostaviti 1 ili 2 a ostale skratiti na 3-4 pupoljka. U narednoj godini će se razviti i razgranati 4-5 stabala koji će graditi žbun.

Rezidba u rodu

Ravnotežu žbuna ribizle treba održavati tako da se uvek sastoji od prizemnih, prostranih i rodnih grana. Kako se prizemne grane (stabla) iscrpljuju na 5 godina ih treba zamenjivati. Svake godine se ostavi 3-4 jake i dobro raspoređene osnovne grane stabla, ostele odrežete do osnove. Ujedno se ostavlja po isti broj jednogodišnjih, dvogodišnjih i trogodišnjih osnovnih (prizemnih) grana.

Rezidba ribizle u prvoj i drugoj godini gajenja

To podrazumeva da početkom pete godine imate 12-16 osnovnih grana različite starosti ( 1-4 god.) Od pete godine na dalje rezidba u rodu se svodi na to da se četeverogodišnje grane uklanjaju do osnove, kao i starije osnovne grane, uklanjaju se i jednogodišnji prizemni letorasti ( 3-4 ostavljate za obnovu), te sve suvišne unutrašnje grane i grančice koje smetaju i čine žbun gustim.

Rezidba ribizle u trećoj i četvrtoj godini gajenja

Letorasti se ne skraćuju.

Rezidba se obavlja samo u proleće, pre početka vegetacije. Najbolje je vršiti orezivanje svake godine kako bi se žbun održavao sa podjednakim brojem grana različite starosti.

Kada se bere ribizla?

Plodovi se beru kada su potpuno zreli, kada bobice dobiju karakterističnu boju, ukus i miris. Ne treba pustit plodove da postanu prezreli jer se gubi kiselina i vitamin C.

Pošto je sazrevanje ribizle odjednom tako ih treba odmah i pobrati. Berbu ne treba obavljati oko podneva kada je sunčano. Beru se grozdići i odmah stavljaju u košare ili gajbice.

Dodatne informacije

Kod nas se gaji crna, crvena i bela ribizla.

Crna ribizla

Plodovi crne ribizle su veoma bogati vitaminima, šećerom i organskim kiselinama. imaju najveći sadržaj vitamina C, čak 4-8 puta više od citrusa. Plodovi se prerađuju u sokove, sirupe, kompote iili marmeladu. Ređe se koriste za jelo jer su kiselkastog ukusa.

Crna ribizla je poznata i kao lekovito voće, ranije se upotrebljavala za lečenje kamena u bubrezima, žutice,migrene i drugih bolesti, a danas za lečenje krvarenja desni, proširenja vena, bolesti srca i drugo.

Crvena ribizla, bobice su izrazito crvene boje, kiselkasto slatkog ukusa i sočne. Koriste se za jačanje apetita, čišćenje i jačanje organizma.

Bela ribizla je prepoznatljiva po svojim žućkasto belim plodovima, slatkastoj aromi, veoma su ukusni sa manje kiseline. Po ostalim osobinama su slični crvenoj ribizli.