Voće je bogato mineralima, vitaminima, vodom, enzimima, organskim kiselina, ugljenim hidratima. Kako bi svi ovi dobri nutritijenti došli do vašeg organizma, potrebno je da stablo i grane na kome rastu plodovi, bude potpuno zdravo. Zato se prskanje voća obavlja tokom cele godine.
Ako gajite voće, predstavljamo vam periode prskanja tako što ćemo opisati kako se ova procedura obavlja tokom različitih godišnjih doba.
Kalendar prskanja voća
Prskanje voća je jedna od metoda kako održavati stabla tokom cele godine i štititi od bolesti i štetočina.
Zimsko prskanje voća – biljke su najosetljivije kada izbiju prvi pupoljci
Prskanje voća je potrebno obaviti već sa prvim znacima kraja zime i početka proleća, tačnije onda kada biljke počinju da cvetaju.
Sa prvim pupoljcima, biljke postaju najranjivije i zahtevaju adekvatnu zaštitu.
Zimsko prskanje voća se obavlja krajem februara sa završetkom ledenih dana, i to nakon rezidbe. Smatra se da je prvi dan marta poslednja faza kada je moguće obaviti zimsko prskanje voća, zbog toga što je finalni vremenski period pred vegetaciju biljaka.
Zimsko prskanje bi trebalo obaviti na vreme i ranije pre ovog roka ukoliko je to moguće.
Pre nego što se odlučite za ovu aktivnost, neophodno je da nabavite kvalitetnu opremu kao što su prskalice za voće.
Zašto je bitno obaviti plavo prskanje kada biljke miruju?
Primenom preventivnih mera utičete na to da se smanji prezimljavajući potencijal štetnih organizama jer prouzrokovači biljnih bolesti prezimljavaju u krošnjama biljaka, sakriveni u pukotinama kore, u pupoljcima, oko pupoljaka. Opcija koja je svakako preporuka po pitanju smeše za prskanje voća jeste plavo ulje jer na taj način suzbijate štetne organizme. Rane koje su nastale rezidbom predstavljaju ulazne otvore za razne patogene organizme koji mogu prouzrokovati biljne bolesti. Zimsko prskanje voća plavim uljem podrazumeva tečnost koja je kombinacija sledećih sastojaka:
- mineralno ulje – štiti grančice od grinja i insekata.
- insekticid od cipermetrina – štiti biljku sa početkom razvoja na kraju zime.
- fungicid baziran na bakru – štiti od bakterija i gljivica.
Potrudite se da prskanje obavite sveobuhvatno, odnosno da celo stablo i sve grančice budu zahvaćene plavim uljem. Najbolje bi bilo da se prskanje obavite na temperaturama ne nižim od 5 stepeni, kao i da bude suvo vreme bez vetra.
Bakarni preparati za zimsko prskanje voća su najefikasniji i zaštitiće vaš voćnjak na najbolji mogući način.
Bakterije i štetočine opasne u ovom periodu
U ovom periodu opasnost za zasade voća predstavlja fitopatogena bakterija Pseudomonas syringae koja napada listove, plodove, cvetove, pupoljke, grane i deblo kod biljaka.
Veliki problem prouzrokuju i štetočine: crvena voćna grinja, biljne i štitaste vaši, naročito ukoliko dođe do razmnožavanja. Crvene voćne grinje napadaju jabuku, hrane se tako što crpe sokove iz njihovog lišća koje poprima bronzanu boju i suši se.
Štitaste vaši takođe crpe sokove, ali i proizvode mednu rosu koja je pogodna za razvoj gljive čađavice.
Kako sprečiti delovanje navedenih insekata i patogena
Na ove izazivače bolesti koji stvaraju teška oštećenja voćarskih kultura može se efikasno delovati upotrebom odgovarajućih hemijskih preparata.
Prolećno tretiranje se delotvorno može izvršiti korišćenjem BAKARNOG OKSIHLORIDA 50 ili CUPRITALH i insekto-akaricida GALMIN.
Njihova kombinacija čini plavo ulje čijom se upotrebom efikasno suzbijaju izazivači bolesti.
Plavo ulje je insekto-akaro-fungicid koji sadrži dve aktivne materije u savremenoj formulaciji, a prednost primene je u tome da korišćenjem jednog preparata suzbijate pomenute štetne organizme.
Prskanje voća u proleće ima dve osnovne faze
PRVO prolećno prskanje voća je zapravo zimsko prskanje jer se obavlja u istom periodu godine i razvoja biljke.
Prskanje voća u proleće je namenjeno za kraj februara i tada je osnovni cilj zaštititi biljke od mikroorganizama koji su se zadržali tokom zime i mirovanja vegetacije.
Takođe, zaštita se obavlja namenski posle rezidbe, jer se tada stvaraju rupice na granama koje potencijalno mogu biti ulaz nepoželjnim organizmima.
Tretman prolećnog plavog prskanja se vrši po mirnom i suvom vremenu, kada temperatura vazduha prelazi 8 stepeni.
DRUGO prolećno prskanje voća se obavlja tokom druge polovine marta.
Tokom marta je veoma bitno obaviti drugo prolećno prskanje voća, jer se tada uništavaju sve one ostale štetočine i mikroorganizmi koji su preživali prvi sloj zaštite.
Jesenje prskanje voća – priprema za narednu vegetaciju
Jesenje prskanje voća plavim uljem je najefikasnija mera zaštite biljaka od bakterija i bolesti.
Jesenje prskanje voća ima za cilj da smanji infekcioni potencijal za narednu vegetaciju. Dakle, neophodno je tokom cele godine brinuti o razvoju i vitalnosti biljaka.
Idealan momenat za jesenje prskanje voća plavim uljem jeste onda kada otpadne oko 60 do 70% lišća sa drveta, mada ćete to moći i sami da procenite.
Postoje dve osnovne namene zašto se voće prska u ovom periodu a to su:
- dezinfekcija stabla (sprečavaju se infekcije koje mogu nastati od opalog lišća i mraza),
- sprečavanje razvoja specifičnih infekcija (ovo nije moguće bez prethodnog plavog prskanja.)
Sredstva za plavo prskanje voća su u najvećoj meri na bazi bakra pa se mogu koristiti sledeći preparati: Cuprotax, Cuprozin i Funfuran.
Bolesti i štetočine koje se pojavljuju tokom letnjeg perioda i kako ih suzbiti
Promenljivo vreme, odnosno, česta kiša sa visokim temperaturama dovodi do povećanja vlažnosti vazduha, a sve to zajedno pogoduje razvoju insekata i gljivičnih oboljenja. Visoke temperature i obilnija vlaga su idealni uslovi za razvoj bolesti.
Zato je početak leta idealno vreme da posvetite pažnju u suzbijanju ovih neželjenih stanovnika u voćnjaku.
Lisne vaši i gusenice
Često se dešava da sitne lisne vaši tokom proleća veoma agresivno napadaju voćnjake usled čega dolazi do kovrdžanja listova. U cilju suzbijanja ove pojave, treba reagovati na vreme, naravno, čim vremenski uslovi to dozvole.
Lisne vaši se hrane zelenim delovima voćaka i najčešće su prisutne od proleća do jeseni. Osim lisnih vaši, u voćnjacima se često sreću i gubar, glogovac, kukavičje suze.
Na primer, ukoliko primetite oštećene delove trešnje, to ukazuje da je voćnjak napala gusenica mrazovca, a ukoliko ovu vrstu oštećenja primetite i kod jabuka i šljiva onda to ukazuje da je vaš voćnjak napala zlatnozelena pipa
.
Jabuku i šljivu krajem maja, početkom juna napadaju crvi jabukovog moljca.
Gljivična oboljenja voćki
Osim gusenica i vaši u voćnjacima se u ovom periodu najčešće javljaju i gljivična oboljenja voćki. Ukoliko imate jabuke trebalo bi da znate da je ovo voće najteže zaštititi, jer ima i najviše poznatih bolesti.
Česta bolest koja se javlja jeste pepelnica jabuke, odnosno pojavljuje se prevlaka sivobele boje. 
Postoji podatak da sem pomenutih bolesti, često dolazi do čađave krastavosti što je ujedno i jedna od najopasnijih i najčešćih bolesti jabuke, ali i kruške. Zato je preporuka preventivno delovati kako biste suzbili prve simptome. Ova bolest najčešće napada list i plod voćaka, a kad su prohladna proleća u 70% slučajeva se povećava šansa za razvoj ovog gljivičnog oboljenja.
Tokom letnjeg perioda jabuku je potrebno zaštititi od poznate štetočine, a to je jabukov smotavac koji uzrokuje crvljivost plodova. Ova štetočina se pojavljuje svake godine i ukoliko se pravovremeno ne suzbija može naneti velike štete. Uspešno se suzbija insekticidima Fastak, Decis, Fjuri, Vanteks, Karate, Talstar, Nurel ili Konzul. Preporučuje se tretiranje 2-3 tretiranja tokom leta u razmaku od 10-15 dana.
Visoke temperature uzrokuju da se u zasadima pojavljuje crveni pauk. Prisustvo ove štetočine prepoznaje se po tome što listovi dobijaju neprirodnu maslinastozelenu boju i prisutne su promene na naličju lista. Uspešno se suzbija preparatima Talstar, Abstate, Armada.
Kritična faza suzbijanja fungicidima je početak vegetacije od pucanja pupoljaka do precvetavanja.
Poznije sorte krušaka se tokom leta tretiraju protiv kruškine buve. Zaštita kruške od kruškine buve se suzbija sledećim insekticidima: Abstate ili Armada. Njima se dodaje neki od preventivnih fungicida (Ditan, Mankogal, Poliram) koji dobro deluju protiv prouzrokovača čađave krastavosti.
Ukoliko primetite da se plod šljive izdužio, verovatno je reč o gljivičnoj bolesti rogač šljive. Kada je proleće kišovito i hladno, čak 80% plodova može da bude uništeno, a naročito je osetljiva sorta šljive požegača. U ovom slučaju, najsigurnija mera zaštite je prskanje fungicidima na bazi bakra tokom perioda mirovanja biljaka: Nordox 75 WG, Kocide 2000, Neoram 37.5 WG. Dok se tokom vegetacije koriste preparati: Fitociram 75 S, Prevent 80 WP).
Monilinija – sušenje grančica sa cvetovima
Ukoliko gajite koštičavo voće, trebalo bi da znate da u ovom periodu dolazi do sušenja grančica sa cvetovima, što kasnije izaziva truljenje plodova, a sve to izaziva bolest monilinija).
Nažalost, ovu vrstu bolesti je veoma teško suzbiti, naročito u kišnim periodima, pa bi bilo najbolje da delujete preventivno. U ovom slučaju se preporučuje da odstranite suve delove, a nakon toga da zaštitite voćke prskanjem.
Prvo se koriste bakarna sredstva (plavo ulje), a uoči cvetanja i u punom cvetanju fungicidi protiv monilinije (Teldor, Signum, Ikar).
Bolesti maline
Tokom berbe često se iznenada pojavljuje plesan ploda maline, a nakon toga one veoma brzo istrunu. Ukoliko ovu plesan primetite na samo nekoliko zrna maline, imajte na umu da će za kratko vreme zahvatiti ceo plod. Preparat koji se koristi za suzbijanje je Teldor 500-SC. Vreme primene je neposredno pred cvetanje i tokom cvetanja (10-15 ml u 10 litara vode).
Bolesti trešnje
Početkom juna berba trešanja se uveliko obavlja tako da u tom periodu nema potrebe za zaštitom voćnih stabala trešanja koja podrazumeva zaštitu pesticidima. Međutim, posle berbe neophodno je obaviti tretiranje fungicidima u cilju suzbijanja gljive prouzrokovača pegavosti lišća koju prouzrokuje gljiva Blumeriella jaapii koja može po vlažnom vremenu da izazove prevremeno opadanje lišća, što se uglavnom štetno odražava na formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu. U cilju suzbijanja se mogu koristiti sledeći preparati: Ditan, Mankogal, Silit, Miraž ili Akord u dozama preporučenim od strane proizvođača.
Bolesti višnje
U zavisnosti od vremena berbe, višnje je potrebno zaštititi od insekata poput trešnjine ose koja uzrokuje crvljivost plodova i samim tim umanjuje kvalitet roda. Tretiranje se obavlja kada plodovi počnu da menjaju boju u narandžastu i u ove svrhe se može koristiti preparat Decis koji ima karencu 14 dana i jedini je preparat koji je registrovan za suzbijanje ove bolesti. Posle berbe višnje preporučuje se tretiranje fungicidima (kao i za trešnju) u cilju sprečavanja razvoja i širenja gljive koja uzrokuje pegavost i opadanje lišća ali i zaštiti višnje od žilogriza.
Bolesti vinove loze
Pepelnica grožđa se javlja pri manjoj vlažnosti, a favorizuju je visoke temperature. Bolest se manifestuje tako što se na grozdovima pojavljuje pepeljasta navlaka. Za suzbijanje se na početku vegetacije mogu koristiti preparati na bazi sumpora (Kolosul, Kumulus, Tiovit Jet).
U toku leta treba izbegavati tretiranje vinove loze preparatima pošto pri visokim temperaturama mogu prouzokovati ožegotine na lišću. Za tu svrhu se mogu koristiti sledeći preparati: Sistan, Strobi, Akord, Zato. Navedeni preparati se mogu mešati, a obavezno u koncentracijama preporučenim od proizvođača.
Plamenjača vinove loze je takođe veoma česta bolest koja se javlja u zasadima. Bolest se manifestuje tako što se po listovima pojavljuju tamno braon pege. Ova bolest se najčešće pojavljuje posle toplog i vlažnog vremena. Tokom juna je neophodno obaviti intenzivnu zaštitu, a tokom jula i avgusta se tretiranja proređuju ili čak obustavljaju.
Za suzbijanje gljive Botrytis cinerea, koja prouzrokuje trulež plodova, koriste se sledeći fungicidi: Mitos, Svič, Pehar ili Teldor, potrebno je obaviti u 2 – 3 tretiranja.
Kovrdžavost lista breskve – zaštita
Kovrdžavost lista breskve izaziva gljiva Taphrina deformans. Prvi simptomi se uočavaju sa pojavom mladog lišća u proleće, odmah po kretanju vegetacije. Kada se pojavi više listova, simptomi se lako primećuju. U poodmakloj fazi bolesti listovi se deformišu, uvijaju, menjaju boju i na kraju opadaju. Micelija gljive u parenhimu lista uništava hlorofil, pa on gubi zelenu boju i postaje žuto-crven do ljubičasto-crven.
Prisustvo parazita Taphrina deformans prouzrokuje potpuni poremećaj u rastu i razvoju ćelija lista, zbog čega list počinje nepravilno da raste, uvija se spiralno i kompletno se deformiše, prestaje da gubi funkciju, suši se i opada. Inače, gljiva prezmiljava u sporama pod korom drveta, na granama i grančicama i ispod pupoljaka. Vlažno vreme tokom zimskog perioda pogoduje prezimljavanju prouzrokovača bolesti, iako može da prezimi i u nepovoljnim uslovima.
Suzbijanje prouzokovača kovrdžavosti lista breskve treba početi tretiranjem stabala u jesen nakon opadanja listova, kao i u proleće pre kretanja vegetacije.
Jesenji tretman se obavlja preparatima na bazi bakra: bakarni kreč, bakar–oksihlorid, bakrocid, bordovska čorba, kupragin, neoram, cuprocaffaro.
Bakarni preparati predstavljaju temelj zaštite biljaka protiv većine prouzrokovača bolesti, a naročito se to odnosi na breskvu.
Za efikasnu zaštitu breskve od razvoja ove bolesti neophodno je uraditi bar dva tretmana. Prvi tretman obavljate dok su pupoljci skroz zatvoreni i to velikom količinom vode. Po preporuci zaštitara biljaka može se koristiti plavo ulje, u koncentraciji 2-3%, dok se drugi tretman obavlja u fenofazi bubrenja pupoljaka, tj. u fazi kada se otvara pupoljak (odozgo na vrhu se vidi zelena tačka, vrh mladog lista). Preparati koji se koriste protiv kovrdžavosti lista breskve su: Akoflo, Bravo, Odeon, Chorus, Galeon, Delan, Dakflo, Sylit.