Osnovno o drveću i sve o dobroj sadnji

Ako imate baštu, imate u njoj posađeno i bar jedno drvo. Ako se vlasnik male bašte, opet biste mogli da posadite drvenste vrste koje su niže forme. Ipak, kad se kaže ‘drvo’ misli se na drvenaste biljke na čijem se odraslom nadzemnom delu (stablu), jasno može razlikovati derazgranati deo (deblo) i razgranati deo (krošnja). Stablo uglavnom ima visinu preko 5m. Ova podela nije kruta jer vrlo često se neki žbunovi gaje kao stablašice (imaju stablo), a kod dosta drveća postiže se razgranatost kao kod žbunova.

Drveće daje strukturu odnosno trajnu osnovu svakom vrtu. Stvara osećaj zrelosti i daje visinu i specifičnu mikroklimu. Prilikom projektovanja velikih zelenih površina, na prvom mestu se odabiraju vrste drveća i planiraju mesta njihove sadnje. Zapravo, to je kostur ozelenjavanja, a zatim se u zavisnosti od toga postavljaju druge grupe biljnih vrsta.

Kod izbora mesta za sadnju vežno je da proučite zahteve određene vrste prema uslovima staništa. Prilikom sadnje drvenaste vrste blizu objekata, poštujte pravilo da sadna jama treba da je na udaljenosti koja je jednaka polovini njene visine u odraslom obliku. Sadnice mladog drveća lakše se primaju i brže privikavaju na nove uslove sredine, ali im je potrebno i vreme za dobijanje željene veličine i forme. Starije sadnice pružaju trenutan efekat i kod njih su koren i stablo već pravilno oblikovani, ali postoji i veći rizik da se ne prime.

Na našem tržištu u prodaji se mogu naći sadnice drveća koje je gajeno u kontejnerima ili na otvorenom koje se pre sadnje vade sa busenom. Sadnice gajene u kontejnerima prilikom presađivanja trpe manji šok a korenov sistem se minimalno oštećuje. Ovako gajene biljke mogu se presađivati u toku cele godine osim u slučaju ekstremno toplih i sušnih dana ili hladnih perioda sa mrazom. Drveće sa busenom se može saditi u toku jeseni ili ranog proleća pri čemu se zimzeleno drveće i otpornije listopadno drveće sa mesnatim korenom može saditi i do sredine proleća.

Kako da sadite drvenaste vrste?

Kako posađeno stablo na jednom mestu može da proživi desetinama godina, pa čak i vekovima, vrlo je važno obezbediti mu što bolje uslove prlikom sadnje.

Način sadnje, dubina, ispuna sadnje jame, zalivanje, orezivanje je veoma sličana kao i kod žbunastih vrsta.

• Sadna jama treba da je 3-4 puta šira od prečnika i 1,5-2 puta dublja od visine busena.
• Korenu presađenog stabla potrebno je i do godinu dana (kod nekih vrsta i više) da se potpuno proširi i dobro učvrsti u žemljištu pa se mora podupreti kako ne bi došlo do krivljenja. Kolac za ankerisanje se pre sadnje postavlja u sadnu jamu na dubini od 60cm tako da bude sasvim stabilan, a nakon zatrpavanja busena pričvršćuje se za deblo uz pomoć spojnica. Spojnice treba da su trajne, čvrste i prilagođene obimu debla tako da se ne urezuju u koru. Najbolje je je koristiti gumenu traku ili gumeno crevo, nikako žicu. Dobro rešenje je ako se kroz crevo za zalivanje provuče jaka žica. Kod kontejnerskih sadnica često se primenjuje i kratak nagnuti kolac koji se zakopava na dubini od 60cm i postavlja u smeru duvanja najjačeg vetra.
• Nakon raspoređivanja korena i njegovog eventualnog orezivanja vrši se sadnja pri čemu treba voditi računa o dubini sadnje. Biljka mora biti posađena na istoj dubini na kojoj je rasla pre sadnje.
• Zatim sledi ispunjavanje sadne jame adekvatnim supstratom, učvršćivanje zemljišta gaženjem i orezivanje krošnje.
• Orezivanjem se uklanjaju oštećene grane, predugačke bočne grane i niži izdanci tako da krošnja dobije pravilan oblik.
• Na kraju sadnje biljku treba obilno zaliti. Poželjno je oko stabla staviti sloj malča debljine 5-8cm kako bi se sprečilo brzo isparavanje vode i pojava korova a njegovim postepenim razlaganjem omogućilo dodatno prihranjivanje biljke.

Redovna nega

Održavanje u velikoj meri zavisi od vrste, željene forme, zemljišta, klime i mesta sadnje. U prvih 1-2 meseca nakon sadnje potrebno je intenzivno održavanje koje podrazumena redovno zalivanje u sušnim periodima, prihranjivanje, okopavanje ili malčiranje i orezivanje po potrebi. Održavanje optimalne vlage zemljišta nakon sadnje je neophodan uslov za rast korena i njegovo povezivanje sa novom podlogom. Nakon ukorenjavanja biljke sprovodi se održavanje manjeg intenziteta. Drveće koje sa gaji u posudama zahteva intenzivno održavanje u toku celog života.