Jagoda

Jagoda je najomiljenije voće u domaćinstvima – mirisna, sočna i puna vitamina. Najbolji je osećaj ubrati zrelu jagodu koju ste sami gajili, uz malo truda možete u jagodama uživati tokom cele sezone.

Sadržaj:

• gajenje jagoda
• razmnožavanje jagoda
• razmak sadnje i sadnja
• sortiment
• bolesti i štetočine

Gajenje jagoda

Ciklus razvića ploda jagode

U našoj zemlji jagode mogu da se uzgajaju u gotovo svim krajevima. Gajenje je lako pa čak i početnici mogu da uživaju u plodovima jagode. Sadnja se može vršiti tokom cele godine ali je najbolje tokom jeseni ili proleća. Jesenja sadnja je najčešća jer će se sadnice do proleća pripremiti za normalan rast. Najčešće ih gajimo u bašti ali su jagode vrsta koja se veoma uspešno gaji u saksijama. Jagoda je mali žbun i za gajenje je dovoljno par šaka zemlje, tako da su sve saksije- od najmanje do najveće pogodne za gajenje. Naravno, postoje i specijalizovane saksije za gajenje jagoda u kojima jagode možete uspešno gajiti i na terasi.  

Razmnožavanje jagoda

Jagoda se razmnožava stolonima, to je biološka osobina jagoda koju ne poseduje ni jedna druga vrsta voćaka. Stoloni (lastari, mladari) se razvijaju iz pupoljaka koji se nalaze u pazuhu novog lišća a najčešće se pojavljuju u avgustu, uglavnom posle berbe. Na člancima stolona se nalaze adventivni pupoljci iz koji se razvijaju nove biljke jagode. Te mlade biljčice se nazivaju živići-sadnice, a služe za podizanje novih jagodnjaka. Jagode mogu da se razmnožavaju i semenom ili deljenjem žbuna ali to nema nekog praktičnog značaja i najčešće se ne koristi.

Sadnja jagoda

Pre sadnje potrebno je skratiti koren

Zemljište za gajenje jagoda je isto koje se koristi za gajenje povrća. Jagoda se najčešće gaji u baštama kao samostalna kultura u plastenicima ili saksijama. Jagode se mogu saditi tokom cele godine ali načešća je jesenja sadnja jer će se sadnice do proleća pripremiti za novu sezonu. Sade se jednogodišnje sadnice, neposredno pre sadnje treba da se skrati koren. Srednje razvijen koren se skraćuje za jednu četvrtinu a jače razvijen koren za polovinu. Sadnice koje se kupuju u rasadniku su spremne za sadnju i potrebno je posaditi ih sa busenom bez skraćivanja.

Dubina sadnje, ukoliko ste kupili sadnice u saksijama u rasadniku, je ista kao u saksiji. Sadnice se sade na razmak 30-45 cm, u zavisnosti od bujnosti sorte koju sadite. Nakon sadnje se zemlja lagano pritisne kako bi se ostvario kontakt korena sa zemljom. Bilo bi dobro biljke zaliti. Za gajenje u saksijama je veoma bitno znati da je jagodama potrebno puno vode a samim tim i redovno zalivanje.

Za manje bašte, ukoliko želite da gajite jagode bez uporebe herbicida održavanje zemljišta ide sledećim redom: u jesen se izvodi obrada zemljišta na dubinu 10 cm. Polovinom marta se radi međuredno plitko kultiviranje a oko grmova se vrši ručno okopavanje. Bitno je da se ne dozvoli stvaranje pokorice na površini zemlje kao i razvijanje korova. Nakon cvetanja se ponavlja međuredno kultiviranje i okopavanje a odmah posle toga bi trebalo izvršiti prostiranje slame ispod grmova.

Uzgoj jagoda na foliji

Veliku primenu ima pokrivanje zemljišta plastičnim folijama koje se izbuše na mestima predviđenima za sadnju živića jagoda. Plastične folije su uglavnom crne boje, širine 50-140 cm i debljine 0,003-0,1 mm. Folije debljine 0,03-0,04 mm traju jednu godinu, folije debljine 0,05-0,07 mm traju dve godine a folije debljine 0,08-0,1mm traju do 4 godine i najčešće se upotrebljavaju za jagodu. Širina folije je najčešće 70-90 cm za jednoredne, a 105-120 cm za dvoredne.

Folije se mogu postaviti ručno ili mašinski. Zemljište treba da bude ravno ili sa nagibom koji nije veći od 8% i dobro pripremljeno. Prilikom postavljanja foliju treba dobro zategnuti kako ne bi ostali „džepovi”. Krajevi se učvrste tako što se ukopaju u zemlju, na dubinu 10-15 cm.

Zastiranje ispod grmova

Slama osigurava čiste plodove

Trebalo bi osigurati čiste plodove, koji nisu uprljani zemljom. To se postiže zastiranjem zemlje ispod biljaka slamom ili plastičnim folijama. Najčešće se upotrebljava slama koja se stavlja kada se plodovi razviju toliko da svojom težinom savijaju peteljku. Nakon berbe slama se iznosi ili zaore u međurednim prostorima.

Zalivanje

Jagoda je biljka koja voli mnogo vode, naročito u julu i avgustu kada je najmanje kišnih dana. Radi većeg prinosa trebalo bi osigurati natapanje. Ukoliko je zemljište prekriveno folijom isparavanje vlage je svedeno na najmanju meru te je zavlivanje retko potrebno i u skladu je sa potrebama.

Sortiment jagode

Većina sorti jagoda su samooplodne i dele se na jednorodne i višerodne ili stalnorađajuće. Jednorodne daju plod jednom godišnje, višerodne ili stalnorađajuće daju plod od proleća do jeseni.

Bitnije sorte:

Irma spada u grupu stalnorađajućih jagoda. Rađa obilno od sredine maja pa sve do kraja jeseni, sa smanjenjem rađanja pri visokim temperaturama. Plodovi su atraktivni, krupni i izduženi, krv crvene boje. Veoma su ukusni i prijatne arome sa izbalansiranim odnosom slatkoće i kiselosti.

Albion je popularna sorta stalnorađajućih jagoda koju odlikuju slatki, čvrsti i veliki plodovi koji se javljaju od kasnog proleća do jeseni. Pokazala se kao sorta dobre otpornosti na trulež korena i verticiliozno uvenuće jagode, što je čini dobrim izborom za organsko gajenje.

Murano je stalnorađajuća sorta koja se ističe atraktivnim svetlocrvenim plodovima izuzetnog ukusa i slatkoće. Tokom cele sezone ima visoku produktivnost. Poznata je po uspravnom rastu, dobroj otpornosti na bolesti i dugom periodu berbe. Plodovi su ujednačenog oblika bez izduženih i zelenih vrhova a zadržavaju boju i čvrstinu čak i pri visokim temperaturama.

Senga Sengana je jednorodna sorta. U zavisnosti od vremenskih uslova, uglavnom sazreva oko 20. maja a raspon zrenja je oko mesec dana, rađa obilno. Plod je velik i ujednačen, težine oko 30 gr, duguljasto-ovalan, svetlocrven i veoma atraktivan.

Meso je srednje čvrstine, sočno, osrednje kiselkasto i sa malom šupljinom u sredini. Sorta koja dobro podnosi transport.

Najviše se upotrebljava u svežem stanju a sama biljka je srednje bujna i razgranata. Od otpornijih je sorti na sušu.

Federika je nastala kao rezultat italijanskih selekcionara za gajenje u uslovima kontinentalne klime. Odlikuje se nešto kasnijim početkom sazrevanja i velikim plodovima. Plodovi su srednje veliki, skraćeno konusnog oblika, jarkocrvene boje koje je u sredini svetlije boje, veoma ukusni.

Bolesti i štetočine kod jagode

Jagodu napada više bolesti i štetočina i to je razlog zašto zaštiti od njih treba posvetiti veliku pažnju.

Virusi

Biljke koje su napadnute virusnim oboljenjima se slabije razvijaju. Lišće gubi svoju zdravu zelenu boju, oblik i veličinu. Plodovi su deformisani, lošeg ukusa i sitniji. Virusne bolesti najčešće prenose posrednici (lisne vaši i drugi insekti).

Gljivična oboljenja

Pegavost lišća jagode

Pegavost lišća (Mycosphaerella fragarie) je jedna od najrasprostranjenijih i najopasnijih bolesti kod jagode. Simptomi se javljaju na listovima u obliku sitnih pega, koje se postepeno povećavaju do 5 mm. Pega je u sredini sivkasta,  rub je crvenkastoljubičast. Suzbija se preventivnim prskanjem kao redovnom merom zaštite. Takođe je veoma bitno da se jagode ne sade na teškim i vlažnim zemljištima.

Trulež korena (Phytophora fragarie) je veoma opasna bolest. Zaražene biljke ugibaju, ukoliko ne uvenu onda zakržljaju i daju neznatan rod. Najčešće se javlja nakon vlažne zime i na teškim i vlažnim zemljištima. Oštećuje sve nadzemne delove biljke a koren dobija crvenu boju, vrhovi korena trule. Kada se bolest pojavi, ne može se suzbiti.

Pepelnica jagode (Sphaerotheca humuli) je bolest koja se javlja na slabo prozračnim položajima i tokom kišnih i prohladnih godina. Napada lišće, čašice cvetova a na kraju i plod. Zaraženo lišće se savije u obliku čaše, a na naličju se pokriveno crvennkastobelom prevlakom. Ako je jači napad, lišće izgleda kao spaljeno. Zaraženi plodovi nisu uobičajene crvene boje.

Trulež plodova jagode

Trulež plodova (Botrytis cinerea) je najraširenija bolest plodova a redovno se javlja u kišnim godinama. Zaraženi plodovi su u početku mekani, sočnni, sa tankim pegama na kojima se kasnije pojavljuju pepeljaste naslage. Te sive naslage su spore koje raznosi vetar. One dalje prenose zarazu, pa se bolest brzo širi.

Verticiliozno uvenuće jagode (Werticillium wilt) je gljivično oboljenje koje se širi zemljištem i napada biljke kroz koren blokirajući njihov sistem za transport vode i hranjivih materija. Simptomi najčešće prvo pogađaju donje listove koji žute, venu i suše se a zatim i celu biljku.

Šta možete da uradite u cilju prevencije: izbegavajte sadnju jagoda nakon paprike, kupine, paradajza i krompira kao i cveća kao što su hrizanteme i ruže. Idealno je da jagode sadite što dalje od tih biljaka.

Nakon sadnje redovno uklanjajte korov jer gljivica parazitira na korovskim travama.

Nematode

Postoje dve vrste nematoda koje napadaju jagodu: korenove kvržne nematode i korenove livadne nematode. Obe napadaju koren biljke zbog čega se usporava rast korena, biljke brzo zakržljaju, donose manji rod pa čak mogu i da se osuše.

Štetočine jagode

Lisne vaši najčešće napadaju listove, lisne drške, a ponekad i cvetove. Žive na naličju listova gde sišu sokove što dovodi do sušenja listova. Prenose razne bolesti te treba obratiti pažnju. Pojavu lisnih vašiju ćete lako otkriti po povećanim brojem mrava po biljci.

Uz pravilnu sadnju, negu i malo strpljenja, jagode će vas nagraditi obiljem mirisnih i sočnih plodova. Bilo da ih gajite u bašti ili na terasi, uživanje u domaćim jagodama uvek ima poseban ukus.

Jagode lako gaje čak i početnici