Plava kiša ili glicinija (Wisteria sinensis) je graciozna listopadna puzavica koja može dostići visinu i do 15 ili čak 20 metara, a širinu i do 8 metara. Da bi postigla punu veličinu, potrebno joj je čak 20 godina. Poznata je po invazivnom rastu i može se koristiti za ozelenjavanje neuglednih zidova i objekata s obzirom na to da godišnje može da dostigne visinu i do 3 metra.
Kada je vreme cvetanja plave kiše?
Plava kiša formira izuzetno interesantne cvetove u visećim grozdastim cvastima koji podsećaju na kišu po čemu je vrsta i dobila naziv. Cvetovi se formiraju u proleće nakon 2 ili 3 godine starosti, pa se tek onda formiraju listovi. Može se desiti da cveta još jednom u toku jeseni, ali nešto slabijeg intenziteta.
Plodonošenje
Nakon cvetanja, na mestima gde je bio cvet, formiraju se duge i plišane mahune pune semena. One se zadržavaju na granama tokom zime, pa predstavljaju dodatni ukras ovoj penjačici.
Gde saditi plavu kišu?
Plava kiša je jednostavna vrsta za održavanje i toleriše širok spektar uslova spoljašnje sredine. Odgovaraju joj sunčane pozicije jer na suncu najobilnije cveta, ali treba napomenuti da koren ne sme biti na direktnom suncu i treba ga štititi od prekomerne izloženosti sunčevim zracima.
Kakvo zemljište zahteva plava kiša?
Najbolje uspeva na plodnom, blago kiselom, umereno vlažnom, ali dobro dreniranom zemljištu.
Zalivanje plave kiše
Zahteva redovno zalivanje tokom vegetacionog perioda jer će u suprotnom biti smanjeno cvetanje biljaka.
Prihranjivanje plave kiše
Preporuka je da se biljka prihranjuje na proleće prihranom koja sadrži veći procenat kalijuma u cilju dužeg i obilnijeg cvetanja (tečnom prihranom za cvetnice dva puta mesečno u toku vegetacije i jedanput mesečno u periodu mirovanja; ili osmocot bloom, mineralnim spororazlagajućim đubrivo čije je dejstvo narednih 6 meseci).
Orezivanje plave kiše
Od mera nege neophodno je vršiti redovno orezivanje u cilju pospešivanja grananja biljaka kao i dužeg i obilnijeg cvetanja. Orezivanje je najbolje obaviti ili u rano proleće ili u jesen posle opadanja listova i precvetavanja biljaka.
Šta da uradite ako plava kiša nije cvetala?
Ovo je pitanje koje se veoma često postavlja i to je najveći problem ove biljke. Ako u proleće nije bilo cvetanja onda je potrebno uraditi orezivanje tako što se sve duge grane skrate na polovinu. Postupak treba ponoviti u jesen.
Znači, od prvobitne dužine ostaje samo četvrtina grane. Na krajevima izdanaka koje ste skratili pojaviće se pupoljci koji će naredne godine cvetati.
Razmnožavanje
Plava kiša se može razmnožiti na više načina. Jedan je razmnožavanje iz semena. Međutim, tada očekujte prvo cvetanje za minimum 3 godine, a maksimum 10 godina. Drugi i bolji način jeste položenicama.
Jednu granu zakopajte u zemlju, redovno zalivajte i sačekajte da prođe godina. Nakon toga, makazama odvojite novu biljku od ‘majke’. Tek sledeće godine, u jesen, novu biljku presadite na željeno mesto.
Prezimljavanje
Ova prelepa penjačica je otporna na niske temperature tako da uspešno prezimljava u našim klimatskim uslovima. Samo, mlade sadnice je potrebno zaštititi tokom zimskog perioda i to do druge godine starosti.
Oslonac za plavu kišu
Pošto je plava kiša vrlo agresivna puzavica i brzo raste (ima veoma jak koren pa nije preporuka da se sadi blizu kuće), vremenom postaje masivna i teška, pa joj je potreban čvrst oslonac za penjanje. To mogu biti drvene lestvice ili pergole.
Da li je plava kiša otrovna?
Svi delovi biljke sadrže glikozid pod nazivom visterin koji je otrovan ako se proguta i može izazvati mučninu i bolove u stomaku. Do trovanja može doći samo ako se pojede bilo koji deo biljke.
Zanimljivosti o plavoj kiši
U Japanu je plava kiša jedna od omiljenih biljaka. U jednom od japanskih parkova nalazi se plava kiša stara oko 145 godina i koja je formirala kišobran od cvetova. Takođe, u jednom gradu u Japanu postoji i tunel fomiran od 150 stabala plave kiše, čak ga zovu tunel za zaljubljene i put sreće.
Ova biljka simbolizuje ljubav, gracioznost, dugovečnost.
