Žbunje (šiblje, grmlje) su drvenaste vrste koje obično nemaju izraženo centralno deblo već iz korena polazi više stabljika koje se granaju i stvaraju krošnju od same podloge. Ova podela nije kruta jer se vrlo često neki žbunovi gaje kao stablašice, a kod dosta drveća postiže se razgranatost kao kod žbunova. Žbunovi imaju maksimalnu visinu do 5m. Prema građi listova žbunaste vrste dele se na lišćarske i četinarske. Dalja podela zavisi od toga da li biljka odbacuje listove u toku jeseni pa se mogu podeliti na listopadne i zimzelene vrste. Velika većina četinara je zimzelena ali postoje i listopadne vrste (ariš).
Kako se pravilno sadi?
Žbunaste vrste se na našem tržištu najčešće gaje u kontejnerima (čvrste posude ili plastični džakovi). Čest je slučaj da se biljka gaji na otvorenom, pa se neposredno pre prodaje presađuje u kontejnere. Uvek je bolje izabrati kontejner od čvrstog materijala u kome je biljka od početka gajena. Sadnice koje kupite sa busenom gajene su na otvorenom (polju) i pre prodaje su izvađene sa busenom zemlje, a oko korenja su umotane jutana ilidruga tkanina. Ovakve sadnice ne mogu dugo da stoje neposađene.
- Vreme za sadnju žbunastih vrsta u velikoj meri zavisi od načina gajenja. Sezona sadnje za biljke sa golim korenom ili sa busenom traje od jeseni do ranog proleća (pre početka vegetacije). Tada se biljke nalaze u fazi mirovanja, a zemlja je dovoljno topla i vlažna što omogućava rast korena i dobro ukorenjavanje. Za biljke gajene u kontejnerima, navedeni period je optimalni period sadnje, ali može se saditi i u toku cele godine osim u slučaju ekstremnih temperatura. Sadnja u toku zime se obavlja u vreme toplih dana kada zemlja nije smrzla i kada se očekuje duži period bez mraza. Korenje se neće razvijati u hladnom zemljištu, a osim toga može doći do izmrzavanja.
- Sadna jama za sadnju kontejnerskih sadnica ili sadnica sa busenom treba da je 2-3 puta šira i 1,5-2 puta dublja od korenovog busena. Kod teških, glinovitih zemljišta sadne jame treba da budu nešto veće. Izuzetno je važno da sadnica bude posađena na istoj dubini na kojoj je rasla pre presađivanja, tj da korenov vrat (mesto na biljci koje se nalazi na prelazu iz nadzemnog u podzemni deo) zadrži svoj nivo rasta.
- Pre sadnje potrebno je da kontejnerske sadnice izvesno vreme potopite u kofu sa vodom ili obilno zalijete. Ovako ćete biljku lakše izvaditi iz posude, a manje ćete oštetiti koren. Nakon što se višak vode procedio, levim dlanom obuhvatite osnovu žbuna i površinu supstrata, izvrnete i pažljivo izvučete iz kontejnera. Kod dobro razvijenih sadnica korenje treba da je vlaknasto i da ima bele vrhove. Najbolji pokazatelj je kada vidite da, nakon što izvadite žbun iz kontejnera, koren zadržava oblik posude i sav ili veći deo supstrata se na njemu zadržava. U slučaju da je korenov sistem previše zbijen, potrebno je da ga rastresete, a potom skratite svaki oštećeni ili predugački koren.
- Busen postavite u sredinu jame. Kada podesite odgovarajuću dubinu sadnje, oduzimanjem ili dodavanjem supstrata ispod busena, sadnu jamu se popunite odgovarajućim supstratom ili zemljištem koje ste izvadili prilkom kopanja. Potrebno je da svaki dodat sloj pritisnete da bi se sprečilo stvaranje vazdušnih džepova.
- Zatim, orezujete. Potrebno je da skratite svaku obolelu, oštećenu, zakržljalu i nepravilno izraslu granu do zravog dela ili po potrebi do kraja. Prilikom svakog presađivanja i promene mesta rasta, biljka trpi izvesni šok pri čemu odumire jedan deo sitnog korenja pa joj je potrebno pružiti i posebnu negu. Resađenu biljku odmah nakon sadnje obilno zalijte i nastavite sa redovnim zalivanjem narednih 15-tak dana dok se biljka ne ukoreni i prilagodi novim uslovima sredine.
Sadnja i gajenje u posudama
Žbunaste vrste uspešno možete gajiti i u dekorativnim posudama. Ovako gajene vrste zahtevaju više pažnje od onih u vrtu jer je količina vode i hranljivih materija ograničena. Mlade biljke je potrebno da svake ili svake druge (ređe treće) godine presadite u 2-5cm veću (dublju i širu) posudu od stare. Ako se mladu biljku odmah posade u preveliku posudu, svu svoju energiju će trošiti na razvoj korena dok će nadzemni deo neko vreme zaostati u razvoju. Kada se biljke potpuno razviju najbolje je da površinski supstrat (5-10cm) zamenite novim slojem.
Svaka saksija mora imati barem jedan otvor za oticanje viška vode i drenažni sloj (šljunak, lomljeni delovi od grnčarije) u debljini od 2-5cm (u zavisnosti od dimenzija). Ovaj sloj sprečava zapušavanje drenažnih rupa i prerastanje korena izvan posude. Preko njega stavljate supstrat u koji se sadi biljka vodeći računa o dubini sadnje. Biljku postavite na sredinu posude i dopunite supstratom kojeg blago sabijete. Vodite računa da nivo supstrata bude oko 3cm ispod ruba posude kako prilikom zalivanja voda ne bi prelivala preko ivica saksije. Odmah nakon sadnje biljku obilno zalijte i održavajte umerenu vlagu narednih 15-tak dana, a kasnije zalivajte po potrebi. Redovne mere nege su slične kao i pri sadnji u vrtu sa razlikom što morate češće da prihranjujete.
Redovna nega
Zalivanje, prihranjivanje, orezivanje, uklanjanje korova i okopavanje, kontrola bolesti i štetočina su redovne mere nege i, naravno, zavise od vrste.
- Odrasle žbunove većine vrsta zalivate samo u periodu suše, dok mlade primerke morate redovno zalivati. Veoma je važno da izbegavate često zalivanje i to malom količinom vode, jer se na taj način podstiče širenje korena po površini što se odražava na povećanu osetljivost biljke u toku sušnih perioda.
- Malčiranje površinskog sloja zemljišta je odlična mera za sprečavanje prekomernog zagrevanja zemljišta, gubitka vode kao i pojavu korova, a njegovim truljenjem dodatno se poboljšava plodnost zemljišta.
- Na svakom početku vegetacije i nakon orezivanja poželjno je da biljke prihranite dodavanjem organskog ili mineralnog đubriva.
- Orezivanje žbunastih vrsta je izuzetno važna mera nege koja zahteva i određeno iskustvo. Da bi se dobio lep i snažan žbun koji redovno i obilno cveta ili da bi se održala druga dekoratvna vrednost, neophodno je orezivanje jednom ili više puta godišnje. Neke vrste, a posebno zimzelene, koje se odlikuju prirodno gustim rastom, zahtevaju malo ili nimalo orezivanja. Kod žbunova koji se gaje kao živa ograda primenjuje se posebna tehnika orezivanja. Treba da imate na umu da pri korigovanju krošnje, snažnim orezivanjem, uglavnom podstičete snažniji i bujniji rast.
Orezivanje se uvek vrši neposredno iznad pupoljaka (ili izbojaka) koji naglašavaju smer željenog rasta izbojka.
- Nakon sadnje i prilikom svakog orezivanja, u cilju podsticanja grananja i cvetanja, neophodno je da uklonite sve odumrle, oštećene grane do zdravog dela (ako je potrebno i do kraja) a svaku zakržljalu, slabu i nepravilno izduženu granu skratite do zemlje. Treba da odstranite sve grane koje se ukrštaju ili prepliću kako bi se dobila pravilna krošnja. Kod većine potpuno razvijenih žbunova potrebno je da svake godine uklonite par najstarijih drvenastih grana (starijih od 3 godine). Tako se podstiče obnavljanje i snažniji rast biljke.
Listopadni žbunovi se više orezuju od zimzelenih. Na osnovu načina i vremena orezivanja, listopadni žbunovi su podeljeni u četiri grupe: vrste koje se minimalno orezuju, vrste koje se orezuju u proleće (cvetaju na izbojcima iz tekuće godine), vrste koje cvetaju na prošlogodišnjim izbojcima (orezuju se leti posle cvetanja) i vrste koje se svake godine obnavljaju novim mladicama iz osnove žbuna. (Svaki način orezivanja, biće posebno objašnjen prilikom opisa pojedinačnih žbunastih vrsta). Sa prolećnim orezivanjem se počinje pre početka vegetacije kada je najmanji rizik od kasnih mrazeva.