Ovako ćete pravilno posaditi ruže

Ruže su svima dobro poznate vrste sa velikim brojem sorti koje se međusobno razlikuju prema visini, habitusu, građi, boji i mirisu cveta. Zbog ove velike raznovrsnosti, ruže su svrstane u određene grupe. Kod nas se načešće gaje moderne baštenske sorte koje pripadaju sledećim grupama: minijaturne, polegle, mnogocvetne, hibridne čajevke, stablašice i penjačice. Velika većina ruža cveta od maja pa do kasne jeseni, pri čemu je razlika između ranih i kasniih sorti oko tri nedelje.

• Polegle ruže. Horizontalnog su rasta i polegle grane šire po tlu na čijim se vrhovima formira mnoštvo cvetova u grupama. Poznate su još i kao ruže pokrivači tla. Vrlo su jednostavne za gajenje i poslednjih godina veoma popularne. U zavisnosti od sorte visina rasta varira i kreće se od 30-40 cm kod nižih i od 40-90 cm kod visokih sorti. Potrebno je 3-5 biljaka po m2.

• Minijaturne ruže. Odlikuju se niskim, žbunastim rastom, visine do 35 cm. U toku cele vegetacije neprekidno i obilno cvetaju. Cvetovi su  sitni, veličine od 1-5cm u prečniku.Sade se na rastojanju od 25-30 cm ili 8-12 biljaka po m2.

• Mnogocvetne su kompaktnog rasta i visine od 40-80 cm, u zavisnosti od sorte. Karakteristčne su po tome što jedna grana nosi više cvetova, formirajući bukete. Cvetovi su uglavnom mirisni. Obilno cvetaju u toku cele sezone, pa se pravi efekat postiže sadnjom u grupi. Koriste se za formiranje bordura, leja, živih ograda. Mogu se gajiti i u posudama. Sade se na rastojanju od oko 40 cm ili 6-8 biljaka po m2.

• Čajevke su najbrojnije i veoma cenjene zbog krupnog cveta, koji se nalazi na dugim i čvrstim cvetnim drškama, pa su pogodne za rezan cvet. Najčešće su mirisne. Snažnog su porasta i ako su pravilno orezivane dostižu visinu do oko 1 m. Rastojanje prilikom sadnje je 45-60 cm.

• Ruže stablašice. Veoma su popularne i idealne za sadnju u malim vrtovima, posudama  na terasama ili ulazima u objekte. Karakteriše ih gusta krošnja, uspravne ili padajuća forma. Visina stabla zavisi od mesta kalema. Uglavnom je visina standarana i kreće se od 40, 75, 100 do 150 cm. Visoke stablašice obično imaju padajuću formu. Mogu se saditi  pojedinačno ili kao niski drvored. Lepo se kombinuju sa poleglim četinarima, patuljastim ružama ili perenama.

• Penjačice imaju izdužene grane i snažnog su rasta, visine do 4 m. Cvetaju cele sezone. Veličina i oblik cveta zavisi od sorte. Koriste se kao ukras pergola, ograda, cvetnih lukova. Često se koriste za sadnju uz fasadu kuće, za maskiranje zidova i neuglednih pozadina. Potrebno im je obezbediti čvrst oslonac jer odrasla biljka teži i preko 50 kg. Izdanke je potrebno redovno usmeravati i pričvršćivati za oslonac. Visina rasta zavisi od sorte i mogu narasti i do 4 m. Obavezno ih treba skraćivati svake godine za trećinu. Sade se na rastojanju 1-2 m (neke sorte i do 300 m).

Stanište za ruže

Za dobar rast i obilno cvetanje zahtevaju osunčana, otvorena i od jakih vetrova zaklonjena mesta. Ruže se gaje u dobro dreniranom i umereno vlažnom zemljištu, slabo kisele do neutralne reakcije (pH 5,8-7). Ono treba da je hranljivo i duboko obrađeno (40-50cm). Kvalitet zemljišta pre sadnje povećava se dodavanjem komposta ili treseta. Pregoreli stajnjak je odličan za ruže ali ga treba dodati pre sadnje, najbolje prethodne jeseni. Većina sorti je kalemljena na divlju ružu koja ima jak i žilav korenov sistem, pa su zbog toga otporne na sušu. Ipak, u periodu cvetanja, da bi cvet što duže trajao treba ih zalivati obilno i redovno. Stajaću vodu oko korena ne podnose.

Kako se sade?

U prodaji se uglavnom mogu naći ruže golog korena ili sa malim busenom zemlje umotanim u streč foliju. Vreme sadnje ovih sadnica treba da se poklapa sa periodom mirovanja (period od oktobra do aprila, odnosno od trenutka odbacivanja listova pa do otvaranja pupoljaka i ponovnog olistavanja).

Pre sadnje sadnicu treba potopiti u posudu sa vodom na par sati. U međuvremenu potrebno je iskopati sadnu jamu dubine 25-30 cm i širine oko 40 cm. Zemlju usitniti i izmešati sa kompostom ili pregorelim stajnjakom. Dobro je ako se u zemlju doda i malo treseta ili sporoopuštajućeg đubriva za ruže. Ako koren nije predhodno orezan, potrebno ga je skratiti na 25 cm. Sve suve i oštećene grane potrebno je ukloniti. Sadnicu postaviti u sredinu sadne jame, koren ravnomerno raširi tako da žile slobodno naležu na supstrat  i zatrpati ga zemljom i dobro sabiti. Važno je da mesto kalema (proširenje), bude 2-3 cm ispod nivoa zemlje.

Nakon sadnje obilno zaliti. (Sadnja ruža stablašica je ista samo što je neophodno dodati štap koji će biti povezan za stablo ruže na više mesta kako bi se sprečilo krivljenje). Kod ruža penjačica važno je da sadnica prilikom sadnje bude udaljena oko 40 cm od vertikalne potpore. Ako se sadi uz zid kuće, korenov sistem se u sadnu jamu postavlja tako da bude okrenut na suprotnu stranu od strane zida.

Za razliku od sadnica golog korena, ruže gajene u kontejnerima mogu se saditi u bilo koje vreme, osim u toku dugih sušnih perioda ili kada je zemljište smrzlo.

Pravilno orezivanje

Da bi obilno cvetale i zadržale bujan rast, ruže zahtevaju redovno orezivanje i to više puta godišnje. Jesenje orezivanje se vrši nakon odbacivanja lista. Tada ceo žbun treba skratiti na oko 1/2 visine kako bi se sprečile posledice od snega i vetra. Ruže stablašice se obavezno orezuju u jesen,  radi smanjivanja dimenzija krošnje, lakše zaštite i sprečavanja loma usled težine snega. Glavno orezivanje ruža vrši se u proleće, pre početka vegetacije, dok je biljka još uvek u fazi mirovanja. Tom prilikom uklanjaju se sve oštećene, izmrzle i osušene grane. Takođe treba ukloniti sve slabe i tanke grane kao i one koje se nalaze u sredini žbuna ili se ukrštaju. Pupoljak ispod reza treba da je okrenut ka spolja. Kod starijih biljaka vrši se podmlađivanje žbuna uklanjanjem prestarelih grana. (Čin prolećnog orezivanja, odnosno broj pupoljaka (okaca) koji se ostavljaju na granama, zavisi od grupe kojoj ruža pripada).

Letnjim orezivanjem se može produžiti period cvetanja i sprečiti stvaranje plodova koji dodatno crpe biljku. Orezivanje se vrši tako što se skidaju precvetali cvetovi do prvog pupoljka koji je okrenut na spoljnu stranu. Kod svih ruža potrebno je redovno uklanjanje divljih izbojaka.

Obavezna prihrana

Ruže su zbog obilnog cvetanja i veliki potošači hrane. Vrlo brzo iscpe sve raspoložive hranljive materije, pa ih je neophodno prihranjivati u toku svake vegetacije. Odlično rešenje je dodavanje pregorelog stajnjaka prilikom okopavanja u toku ranog proleća. Kako se dobar pregoreli stajnjak teško nabavlja, dobro rešenje je i dodavanje kvalitetnog komposta ili sporootapajućeg đubriva. Vrlo lako se mogu nabaviti formule posebno namenjene za prihranu ruža. Takođe se prihranjivanje može vršiti vodorastvoljivom prihranom za cvetnice na svakih 15 dana. Sa prihranom se prestaje krajem avgusta kako bi izbojci na vreme odrveneli i pripremili se za prezimljavanje.

Zimska zaštita

Pre nastupa jačih mrazeva ruže se moraju zaštititi. Najosetljivije su u predelu kalema. Zaštitu je najbolje vršiti zagrtanjem tako što se motikom oko bokora nanese humka visine 15-20 cm. Kod stablašica se štiti krošnja tako što se prekrije agril folijom ili jutom pri čemu treba voditi računa da mesto oko kalema bude pokriveno. Početkom proleća, kad prestane opasnost od jačih mrazeva, ruže treba odgrnuti a sa krošnji poskidati zaštitu.