Lale, tulipani (Tulip sp.) su sigurno najlepše i najpopularnije prolećne cvetnice. Pripadaju porodici ljiljana (Liliaceae), a rod obuhvata oko 80 vrsta. Najčešće se gaje hibridni kultivari koji su nastali procesom ukrštanja i do danas ih ima više hiljada, pa je izbor boje, forme i visine cveta izuzetno veliki.
Lale pripadaju grupi perena kod kojih je stablo sa listovima modifikovano u podzemni izdanak oblika lukovice. Lukovica je srednje veličine, kruškolikog izgleda, pri osnovi okruglasta, a pri vrhu zašiljena. Prekrivena je smeđom, glatkom, tankom, čvrstom i suvom zaštitnom ljuspom. Cvetno stablo je čvrsto, na preseku okruglo i visine od 8-75cm (zavisi od vrste i sorte). Listovi su sedeći i obavijaju stabljiku, glatki, uglavnom sivozelene boje, mada postoje i lale sa prošaranim i jednobojnim listovima. Na vrhu cvetnog stabla uglavnom se nalazi po jedan cvet. Postoje i mnogocvetne lale kod kojih se na jednom stablu formira od 2-5 cvetova. Cvetovi lala se mogu naći u izuzetnom spektru boja i kombinacija, pa čak i u crnoj (tamnoljubičastoj) što je retkost za biljni svet. Cvet ima blag i prijatan miris. Plod je čaura, a seme je sitno, tamnobraon boje. Hibridi uglavnom daju sterilno seme.
Kako posaditi?
- Da bi lale cvetale u proleće, lukovice moraju biti posađene par meseci ranije, još u toku jeseni (od kraja septembra do početka novembra). Lukovice u zemljištu moraju proći, kroz hladnu, vlažnu i tamnu fazu u jesenjim i zimskim mesecima. Tada se lukovica ukorenjuje i formira se cvetni zametak (pupoljak). Bez ove faze lala neće cvetati. Zato, kada su zime blage, može se desiti da se cvetno stablo i cvet nedovoljno razviju, pa biljke na proleće budu kratke, a cvetovi sitni.
- Sade se na dubini 2-3 puta većoj visine lukovice (od 10-20cm u zavisnosti od sorte i dimenzija). U peskovitom zemljištu lukovice se sade dublje, a u glinovitom pliće. Razmak sadnje je 10-20cm. Može se iskopati jedna zajednička sadna jama za veći broj lukovica ili se mogu saditi pojedinačno najlakše uz pomoć sadilice koja ima obeleženu skalu za dubinu. Korpa za lukovice je odlično pomagalo pri sadnji, za lakše vađenje kao i zaštitu od krtica. Atraktivniji i prirodniji izgled postiže se sadnjom većeg broja iste sorte u grupama od 10-25 komada. Prilikom sadnje lukovice se lagano utiskuju na dno sadne jame kako bi se smanjio pritisak na korenov venac i omogućilo lako ukorenjavanje. Nakon sadnje potrebno ih je zaliti. U toku jeseni i zime u zemljištu ima dovoljno vlage pa dodatno zalivanje nije potrebno. Sa prihranom se počinje kada se pojave listovi.
- Nakon cvetanja, precvetale delove sa prvim listom treba ukloniti. Ostali listovi se ostavljaju kako bi hranili nove lukovice. Od kvaliteta ishrane u toku vegetacije zavisi i cvetanje naredne godine. Kada, u toku juna meseca, listovi spontano požute i osuše se, ukovice se vade, čiste, sortiraju i skladište se na suvom, prozračnom i hladnom mestu do jeseni i nove sadnje. Lale se mogu ostaviti na jednom mestu najviše 2 godine jer će nakon toga zbog manjka prostora i hranljivih materija, lukovice davati cvet lošeg kvaliteta ili će cvetanje potpuno izostati.
- Razmnožavaju se uz pomoć malih lukovica (pilića), koji se razvijaju u osnovi novoformirane, krupne lukovice. Pilići će dati kvalitetan cvet tek za oko 2-3 godine. Lale se mogu razmnožiti i setvom semena, ali se tada cvet može očekivati za 4-6 godina u zavisnosti od vrste.
Kada kupujete…
Prilikom kupovine potrebno je voditi računa da lukovice budu čvrste i bez oštećenja. Do sadnje potrebno ih je čuvati na prohladnom, tamnom i suvom mestu. Za optimalan rast zahtevaju plodno i ocedito zemljište kao i sunčana do polusenovita staništa. Pre sadnje, lukovice se mogu denzinfikovati i mogu im se ukloniti zaštitne ljuspe, što nije neophodno. Mesto sadnje potrebno je očistiti od korova i prekopati na dubinu ašova (oko 30cm), zemljište usitniti i izravnjati. Prilikom sadnje treba izbegavati korišćenje pregorelog stajnjaka (prenosi bakteriju koja izaziva trulež lukovica), već odabrati dobar supstrat za sadnju cvetnica ili kvalitetan kompost.
Kombinujte…
Lale se odlično kombinuju sa svim jesenjim lukovičastim vrstama počev od krokusa, narcisa, muskarija, zumbula, ukrasnih lukova. Predivno izgledaju ako se sade sa dvogodišnjim cvetnicama: violama, miosotisom, belim radama. Takođe se mogu saditi u grupi sa perenama koje imaju period cvetanja u proleće ili u kombinaciji sa patuljastim četinarima. Sorte niskog rasta se mogu saditi u kamenim baštama. Ali svakako nezaboravno izgledaju kada su posađene u grupi procvetaju u dekorativnim posudama.
Cvetovi lala i u sobi
Lukovice lala se mogu forsirati, odnosno naterati da cvetaju ranije nego što im priroda nalaže. Sa forsiranjem se može početi već početkom jeseni. Pre sadnje sa lukovica se pažljivo oljušte zaštite ljuspe. Zatim se saksije sa drenažnim rupama napune supstratom do 2cm ispod ruba. Lukovice se u supstrat blago utisnu tako da ravna strana bude okrenuta ka ivici saksije a 1/3 lukovice viri iznad supstrata. Dopuni se peskom do ruba i lagano zalije odstajalom vodom vodeći računa da pesak uvek ostane vlažan. Za saksiju prečnika 12cm dovoljne su tri lukovice. Saksije se odlažu na hladno (5-8◦C) i tamno mesto na 3-4 nedelje, da bi se lukovice ukorenile i nadzemni deo izrastao oko 10cm. Zatim se unose u umereno toplu prostoriju gde će se razviti cvet. Treba izbegavati pretople prostorije jer u njima cvet kraće traje.
