Mnogi baštovani greše kada sade letnje lukovice

Letnje lukovice u saksijama

Nikako ne propustite da vašu baštu obogatite saksijama u koje ćete posaditi kombinacije letnjih lukovica. Pravi izbor su gomoljaste begonije, gloksinije, frezije, gladiole kao i kane, kraljice velikih saksija → http://www.floraekspres.rs/flora/buketi. Počnite od saksije. Kao saksija za gajenje može se koristiti gotovo sve – od standardnih terakota ili plastičnih saksija do posuda napravljenih od različitih atraktivnih ambalaža od plastike ili stakla, plastične cevi, keramičke cevi kao i specijalne samonavodnjavajuće saksije sa posebnim rezervoarima za vodu.

• Veličina saksije se određuje prema veličini biljke koju želite da gajite. Za gomoljaste begonije to su saksije dubine najmanje 15 cm, dok kana traži saksije dubine makar 30-40 cm. Preporuka je da saksija bude što veća jer će na ovaj način biti više prostora za razvoj korena.
• Neke biljke ne zahtevaju prevelike saksije. Na neki način im škode, jer zadržavaju previše vlage koja biljkama ne odgovara
• Saksija ne bi bila saksija ako ne bi imala otvor na dnu. Znači, bilo šta da izaberete za gajenje biljaka, otvor za drenažu na dnu mora postojati.
• Za velike saksije je najbolje da budu podignute na male drvene gredice, kako bi suvišna voda mogla nesmetano oticati. Na dno saksije preko otvora možete staviti sloj šljunka da se ne bi zapušili. Ako je struktura zemljišta dobra, ovo neće biti potrebno i samo će zauzeti prostor za rast korena.

Bez baštenske zemlje

Nakon što ste izabrali saksiju vreme je da je napunite zemljom (zemlja je uslovni naziv za supstrat koji se koristi). Dakle, ona mora biti laka i usitnjena, dobro drenirana, ali i mora zadržavati dovoljno vlage. Baštenska zemlja se ne koristi u ovom slučaju jer je previše zbijena, a može biti i inficirana uzročnicima biljnih bolesti ili nekim od zemljišnih štetočina. Najveći broj biljaka koje gajite u kontejnerima uživaće u supstratu na bazi presovanog spagnum treseta, vermikulita ili perlita sa dodatkom fino prosejanog komposta. Ovakve mešavine se mogu naći kao gotove i spremne za sadnju biljaka, ali svakako da i vi sami možete pripremiti svoju mešavinu.

• Organska mešavina: 20 l fino prosejanog gotovog komposta, 4 l žutog građevinskog peska, 4 l vermikulita ili perlita i 2,5 dcl kombinovanog mineralnog đubriva.
• Standardna mešavina: 35 l vermikulita, 35 l spagnum treseta, 8 kašika superfosfata, 8 kašika mlevenog krečnjaka, 2 šolje koštanog brašna.
• Laka mešavina: 20 l spagnum treseta, 20 l vermikulita ili perlita, 8 l prosejanog komposta, 1 šolja kombinovanog mineralnog đubriva.

Svaka vrsta zemljišta će kroz određeno vreme postati kompaktna. Ako se u saksiji pojavi ležeća voda, a saksije deluju preteške, moraćete zameniti supstrat i novu sezonu započeti sa svežom zemljom.

Pravino zalivanje

Ako ujutro krenete na posao, a biljke u saksijama niste zalili, rizikujete da, kada se vratite kući vaše biljke zateknete u lošem stanju, a ako ne i mrtve. U uslovima suše sitne korenove dlačice, preko kojih biljke usvajaju vodu i hraniva, odumiru. Kada se to desi, sva energija biljke usmerena je na njihovu obnovu, što znači da će biljka slabije rasti i gotovo zaustaviti cvetanje dok se ovi delovi korena ne obnove.

Ovaj problem možete delom prevazići ako koristite samozalivajuće saksije ili sistem 'kap po kap'. Ipak, proveravajte vaše biljke svakodnevno. U uslovima velikih žega zalivanje će se obavljati i dva puta dnevno (rano ujutro i uveče pred zalazak sunca). Ovim će biljke, osim vode, dobiti i neophodno rashlađivanje.

Inovacije

• Kristali koji zadržavaju vodu novitet su na našem tržištu. Upijaju 200 puta više vode od svoje zapremine. Kada se umešaju u supstrat, mogu smanjiti potrebe za zalivanjem 50-70%. Ovi polimeri takođe vezuju i biljna hraniva tako da se sa oslobađanjem vode oslobađa i biljna hrana i ne dolazi do ispiranja iz saksije.
• Samozalivajuće saksije imaju jednu unutrašnju saksiju u kojoj je biljka posađena u supstrat i jednu spoljnu sa rezervoarom vode na dnu koji zadržava višak vode. Iz ovog rezervoara do saksije sa biljkom pruža se tampon kroz koji voda ulazi u supstrat ukoliko za time postoji potreba. Većina ovih rezervoara dovoljno je velika da primi količinu vode neophodnu za nekoliko dana, ili čak i više, u zavisnosti od vremenskih uslova. U rezervoar se mogu dodati i tečna đubriva koja će biljkama nadoknaditi i nedostatke u hranivima. Ovakve saksije koriste se i za biljke koje se gaje u stanu, ali i u bašti i na terasi.
• Sistem 'kap po kap' je jednostavan za instalaciju, a u potpunosti preuzima brigu o zalivanju biljaka. Ukoliko mu dodate tajmer, biljke će dobiti dovoljno vlage čak i kada niste u mogućnosti da im pružite dnevnu negu.

Važno za zalivanje

• Započnite sa supstratima koji dobro drže vodu.
• Zalivajte dok kompletan supstrat u saksiji ne bude vlažan, a voda počne da curi kroz rupe za drenažu.
• Za izuzetno velike saksije sprečite evaporaciju sa površine zemlje i to prekrivanjem tankim slojem malč mase.
• Smanjite gubljenje vode preko listova u najtoplijem delu dana tako što ćete biljke orošavati finim mlazom vode. Ovo obavljajte u zaseni da listovi ne bi dobili fleke.
• Nikada ne zalivajte biljke sa omekšanom vodom. Omekšivači koji se koriste ostavljaju velike količine soli otrovnih za biljke. Najbolja je kišnica sakupljena sa krova.
• Sakupite vaše biljke na jednom mestu kako biste smanjili pregrevanje i veliki gubitak vlage.

Prihrana

Većina saksijskih mešavina ima neke od hranljivih elemenata, ali ne zaboravite da vaše biljke zavise od hraniva koja se nalaze samo u toj maloj količini zemlje. Zato dodajte neko od kombinovanih mineralnih đubriva pri pravljenju mešavine za sadnju, a zatim jednom nedeljno dodajte, uz zalivanje, i neki od rastvora kombinovanih mineralnih đubriva za cveće. Doza koju dodajete mora biti pola od preporučene u uputstvu.

Obavezna nega

Svake nedelje, kroz celu sezonu gajenja, odstranjujte precvetale cvetove i izdužene grančice. Ukoliko to bude neophodno, zamenite precvetale biljke nekim od sezonskih, posebno one koje su pripremljene za kasno cvetanje.

Podupirači

Za neke biljke koje se sade u saksijama potrebno je obezbediti oslonce. Važno je da veličina oslonca bude u skladu sa saksijom u kojoj se biljka gaji kako se ne bi narušio dekorativni efekat. Danas se na tržištu mogu naći podupirači za biljke koji su jednako dekorativni.

Letnje lukovice u bašti

Iako nisu baš sve letnje lukovice prilagođene za sadnju u baštama, većina će ipak uživati i na otvorenom. Sadnju počnite od druge polovine aprila → http://www.floraekspres.rs/flora/buketi

Zemlja u baštama je teška i slabo propusna za vazduh, pa je uvek dobro da se pre sadnje obogati tresetom. Izbegavajte stajnjak jer može biti izvor zemljišnih crva (žičnjaka, grčica, rovaca) koji se rado hrane na sočnom korenju lukovica. Kada ste dodali treset, zemlju dobro preriljajte, poravnajte i počnite sa sadnjom. Izdignute leje su veoma dobre jer će se ovako zemljište bolje oceđivati od suvišne vode, a lukovice ne vole preteranu vlagu. Jak i sočan koren bez problema će crpsti vodu iz dubljih slojeva.

Kao i prolećne i letnje lukovice najlepše izgledaju ukoliko se sade u grupi. Iskoristite priliku i napravite cvetnjak u bašti samo sa letnjim lukovicama. Njihovi krupni cvetovi u dobrim kombinacijama izgledaju nestvarno privlačni.

Kada da počnete sadnju?

Sadnju nikako ne bi trebalo počinjati pre druge polovine aprila jer temperature mogu biti preniske. Za lukovice koje se sade direktno u zemlju (agapantus, anemone, kane, frezije ili gladiole) druga polovina aprila je sasvim dobro vreme za sadnju. Hladni kasni mrazevi više ne mogu ugroziti ukorenjivanje ovih lukovica. Sve letnje lukovice koje se inače prodaju u saksijama ili imaju krupne i osetljive gomolje (begonije, dalije) bolje je posaditi početkom aprila u saksije i držati u kući dok ne poteraju, a tek ih u prvoj nedelji maja izneti u bašte. Izuzetak je kaktus dalija koja se krajem aprila takođe može posaditi direktno u baštu.

Vremenska sadnja je važna za postizanje kontinuiranog cvetanja lukovica. Obavlja se na svakih 15 dana do početka juna čime se cvetanje prolongira do kasne jeseni. Na ovakav način sadnje odlično reaguju frezije i gladiole.

Kako su lukovice inače vrlo atraktivne za zemljišne štetočine dobro je da se pre sadnje u zemlju doda preparat Force.

• Za razliku od prolećnih (lale, zumbuli, narcisi) letnje lukovice traže redovno prihranjivanje. U lukovicama ne akumuliraju toliko hrane da bi nesmetano donele cvetove. Prihranjujte vodorastvorljivim đubrivima kombinacije 15:11:29.

Floraekspres preporuka → http://www.floraekspres.rs/flora/buketi