Ako planirate setvu muškatli ili surfinija, najbolje je da seme nabavite u specijalizovanim prodavnicama, u ambalaži na kojoj je navedena garancija kvaliteta: čistoća i klijavost kao i vreme i način setve.
Šta vam je sve potrebno za uspešnu setvu?
- Za početak potrebno je pripremiti posude za setvu – kontejnere. U ovu svrhu može se koristiti svaka posuda koja ima dubinu veću od 5-7cm sa otvorima za drenažu. U prodaji se može naći veliki izbor ovakvih kontejnera od različitog materijala i dimenzija, zatim tresetne tablete, palete i sandučići sa individualnim ćelijama.
- Zatim treba pripremiti supstrat za setvu. Danas su na raspolaganju brojni supstrati, različitih proizvođača, koji se razlikuju po svom sastavu, osobinama, nameni, ali im je zajednička karakteristika da su fine granulacije, dobrog vodo-vazdušnog režima i fitosanitarno bezbedni, sa niskim sadržajem hranljivih materija. Zbog toga imaju ogromnu prednost u odnosu na tradicionalno korišćeni kompost ili pregoreli stajnjak.
- Nakon ovih priprema neophodno je dobro proučiti preporuku o vremenu setve (nalazi se na pozadini svakog pakovanja). Na ovaj način se sprečava mogućnost da se seme poseje prerano, i da biljke stasaju za sadnju pre nego što to vremenski uslovi dozvoljavaju.
- Ako su prethodni uslovi ispunjeni, pristupa se setvi semena tako što se najpre 2/3 kontejnera za setvu ispuni supstratom koji se blago sabije. Zatim se kontejner dopuni do vrha, fino izravna (daščica ili tome sl. se povlači preko ivice posude) i blago sabije do na 1 cm ispod gornje ivice posude. Supstrat se dobro zalije i ostavi da se procedi oko 24 h. U ovako pripremljen supstrat se seje seme uglavnom propuštanjem između prstiju ili uz pomoć savijenog papira ako je u pitanju sitno seme. Pojedinačno spuštanje u supstrat je moguće kod krupnijeg semena. U oba slučaja važno je voditi računa da se ne poseje pregusto. Na tržištu postoje sejalice koje omogućavaju ravnomernu setvu semena sa podesivim otvorom za semena različite veličine. Sitno seme (begonija, petunija, lobelija) i seme koje za svoje nicanje zahteva svetlost ne prekriva se supstratom već blago potapka kao bi ostavrio dobar kontakt sa supstratom. Krupnije seme se prekriva supstratom u debljini koja odgovara dvostrukom prečniku-debljini semenke. Nakon setve se potrebno je seme zaliti koristeći fini raspskivač i postaviti etiketu sa nazivom vrste i datumom setve. za zalivanje koristi se voda iste temperature kao i supstrat. Da bi se obezbedili što bolji uslovi za klijanje kontejnere treba prekriti providnom pvc foljiom ili staklom. Na ovaj način se održava vlaga površinskog sloja i povećava vlažnost u prostoru između supstrata i pokrivke.
- Dalja nega sastoji se u održavanju potrebne temperature, redovnog provetravanja i održavanja površinskog sloja u vlažnom stanju. Po završenom nicanju uklanja se pokrivka. Ponik se stavlja bliže izoru svetla (osunčani prozor ili pod veštačko svetlo) i za vreme sunčanih dana neophodno ga je zaseniti. Od veštačkog svetla koriste se specijalne sijalice koje imitiraju sunčevu svetlost. Obične, kućne sijalice koje moraju biti uključene minimum 14h, takođe mogu da posluže pri čemu se treba voditi računa o razmaku da ne bi došlo do prženja biljaka. U uslovima nedostatka svetla biljke se izdužuju a listvi postaju svetlije boje.
- Nega se nastavlja redovnnim održavanjem supstrata u vlažnom stanju, orošavanjem, sve dok biljčice ne stasaju za presađivanje. Kod većine vrsta, ponik zahteva temperaturu vazduha od 22-24°C. Ako je temperatura previsoka, sejanci će se izdužiti usled prebrzog rasta. Temperatura vazduha može biti znatno niža ako se temperatra zemljišta održava u granicama između 18 i 22C. Za dobar rast klijanaca vlažnost vazduha treba da je od 50-70%. Radi uspešnijeg klijanja i gajenja ponika može se nabaviti i propagator za setvu uz pomoć koga se lakše mogu obezbediti svi neophodni uslovi, posebno u zimskom periodu.
- Kad biljčice počnu da se dodiruju u posudi u kojoj su sejane ili kada se zaviju prva dva prava lista, pristupa se pikiranju u veće kontejnere ili palete sa većim individualnim ćelijama. Ovim rasađivanjem mlade biljake dobijaju dovoljno prostora za razvijanje nadzemnog dela i korenovog sistema. Dobro razgranat koren je preduslov za dobijanje kvalitetene biljke koja će dobro rasti, obilno cvetati i bolje podnositi eventulnu sušu. Prilikom presađivanja korenov sistem se lakše razdavaja ako supstrat umereno vlažan. Pikiranje treba raditi veoma pažljivo jer su biljke male i osetljive. Najbolje je koristiti drveni štapić ili pincetu. Obično se izvadi veća grupa biljaka iz koje se pažljivo razvajaju pojedinačne biljke tako što se prstima leve ruke ili pincetom biljka hvata ispod listova a desnom rukom pokreće supstrat. Zatim se biljka sadi u supstrat u kome je pincetom utisnuta sadna jama, malo dublje nego što je bila u setvenoj posudi i pažljivo zalije orošavanjem. Sejanci paradajza se sade tako što se predhodno uklone svi listovi sem par vršnih a stabljika potpuno ukopa. Na ovaj način će se koren razviti celom dužinom stabljike koja je u supstratu. Ove biljke zahtevaju više hranljivih materija od onih u fazi nlicanja pa supstrat za pikiranje mora biti hranljiviji a granulacija može biti nešto grublja. Mogu se koristiti pravljena( jednaki delovi treseta, komposta i peska ili vermikulita) ili gotova mešavina za cveće. Kada se razvije drugi par listova može krenuti sa vodorastvoljivom prihranom. Tom priliko važno je voditi računa o kncentraciji rastvora jer se doze za male biljke razlikuju od onih za odrasle biljke. Obično su vrednosti navedene od strane proizvođača a u slučaju da nisu, prvih 5 nedelja potrebno je koristiti pola prepručene doze za odrasle biljke na svakih 7 ili 14 dana.
Dalja nega pikiranog rasada sastoji se u održavanju potrebne temperature i vlažnosti i zaštiti od prejakog sunčevog svetla.
Obično 7 dana pre iznošenja vani i presađivanja na stalnom mestu počinje se sa takozvanim kaljenjem biljaka, smanjuje se zalivanje i prekida sa prihranjivanjem. To je zapravo privikavanje biljaka na spoljne uslove. Započinje se boravkom biljaka na zasenjenom i zavetarnom mestu oko 1-2 h i postepenim povećavanjem njihovog boravka napolju.
Setva hibridnog semena
Hibridno seme daje razgranate, kompakne biljke guste lisne mase i krupnih cvetova intenzivnih boja. Postupak setve je lak i jeftiniji od kupovine gotovih biljaka.
Setva hibridnih muškatli
Miškatle cvetaju 12-14 nedelja nakon setve. Setva se vrši od decembra do marta na toplom, svetlom mestu. Seme se nakon setve prekriva tankim slojem supstrata oko 6mm. Temperatura na kojoj niče muškatla kreće se u granicama od 21-24°C. Nakon setve supstrat održavati u vlažnom stanju koristeći orošivač. Nakon nicanja, temperatura gajenja sve do iznošenja biljaka vani treba da je između 15 i 18°C. Pikiranje se vrši 3-6 nedelja nakon setve tj. kada se formiraju prvi pravi listovi. Za pikiranje najbolje koristiti saksije manjeg promera, recimo 7,5 cm. Nakon 3-5 nedelja od prvog pikiranja vrši se i drugo presađivanje u veće posude ili žardinjere i biljke se iznose napolje (na stalno mesto).
Dalja mera nege ogleda se u redovnom zalivanju ostojalom vodom izbegavajući kvašenje listova. Prvih 15 dana nakon sadnje treba ih zalivati samo običnom vodom dok se biljke ne ukorene a zatim početi sa prihranjivanjem na svakih 10-14 dana vodorastvoljivom prihranom za cvetnice. Potrebno je redovno odstranjivanje svih oštećenih listova ili delova biljke kao precvetalih cvetova sve sa stabljikom. Na ovaj način se prečava pojava bolesti a biljka se dodatno stimulišu da razvijaju nove cvetove. Važno je voditi računa da muškatle sa tamnim cvetovima (bordo) i šarenim (panaširenim) listovima nisu ljubitelji najačeg, popodnevnog sunca jer listovi blede a cvetanje se smanjuje. Muškatle za bujno cvetanje i po najjačim žegama su tz. slovenačke muškatle. U pitanju su sorte dugog stabala, prostih cvetova što se nadoknađuje obilnim cvetanjem.
Muškatle se mogu sačuvati i za sledeću sezonu. U tom slučaju potrebno je sa prihranom prestati krajem avgusta ili početkom septembra. Na kraju vegetacije, pre početka prvih mrazeva biljke se skrate do na 10-15 cm i čuvaju na svetlom i prohladnom mestu (ispod 10°C). Biljke zalivati samo toliko da se održavaju u životu. U slučaju da se pojave novi izbojci to je znak da je potrebno temperaturu sniziti a zalivanje prorediti.
Setva hibridnih surfinija
Surfinije (najduže forme petunija) su najzahvalnije cvetnice sunčanih bašta i terasa i idealne su za viseće saksije i žardinjere gde mogu dostići dužinu i do 120cm ( u zavisnosti od sorte). Neumorno cvetaju tokom celog leta. Od setve do cvetanja potrebno je između 12 i 16 nedelja. Seme surfinije je stino i uglavnom pilirano (omotano oraganskom i mineralnom maerijom pri čemu se povećava obim semena i povećava klijavost). Postupak setve je isti kao kod muškatli jedino se seme ne prekriva supstratom već samo blago utiskuje. Posejano seme niče za 10-21 dan pri temperaturi od 22-24°C. Pikiranje se vrši u saksije većeg promera (10cm). Temperatura gajenja, nakon nicanja treba da je od 15-20°C. Radi dobijanja razgranatih biljaka potrebno je biljke pre cvetanja ošišati. Održavanje u toku vegetacije je isto kao i kod muškatli. Ako se desi da surfinija u toku leta izgubi lep izgled potrebno je biljku skratiti do na 10cm i nastaviti sa prihranjivanjem. Za 2-3 nedelje ona će se lepo obnoviti i krenuti sa intezivnim cvetanjem. Ova mera je odlična za pre ili posle godišnjih odmora.