Žive ograde: Koju da odaberete, kako da sadite, orezujete?

Objavio Mirjana 16/04/2019 0 Komentar(a)

U većini lepo uređenih vrtova gotovo uvek su prisutne i žive ograde. Pravilno formirana ograda ima i dekorativnu i praktičnu funkciju, fizički odvaja i zaklanja prostor, poboljšava mikroklimu u neposrednoj okolini, visoke i guste žive ograde zaustavljaju vetar, sprečavaju prodiranje čestica dima i prašine, apsorbuju buku i neprijatne mirise i skoro uvek su naseljene malim pticama. Osnovna podela živih ograda izvršena je na osnovu broja biljnih vrsta, načina oblikovanja i razmaka sadnje.

 

Živu ogradu možete formirati od jedne ili više vrsta biljaka. Za formiranje formalnih, šišanih živih ograda uglavnom se koriste zimzeleni lišćari i četinari, ređe listopadne vrste koje se češće koriste za cvetne ograde. Visina se kreće od nekoliko desetina centimetara, kakve su bordure oko staza ili cvetnjaka, do nekoliko metara pa čak i nekoliko desetina metara kakavi su vetrozaštitni pojasevi. Živa ograda može služiti za kombinovanje ili kao zamena ograde od čvrstog materijala (cigle, metala, drveta)

Veliki broj biljnih vrsta se, zbog dimenzija i dekoratvnih funcija, može koristiti za formiranje živih ograda. Ali, ono što je presudno pri izboru je da vrsta treba da je jednostavna za gajenje i da odlično podnosi orezivanje nakon čega se dobro grana i postaje još gušća. Veoma su popularne  kombinovane žive ograde formirane od više vrsta ili varijeteta četinara, a posebno su dekorativne kombinacije četinara plave i zelene, kao i zlatne i zelene boje četina. Prilikom izbora vrsta treba voditi računa da rastu ujednačenom brzinom.

 

 

Pravilna sadnja

 

 

Žive ograde su dugovečni elementi u vrtu, pa je veoma važna pravilna sadnja i kvalitetna priprema mesta sadnje. Optimalno vreme za sadnju biljaka golog korena ili u busenu je jesen i rano proleće, pre početka vegetacije. Kontejnerske sadnice se mogu saditi u toku cele godine, izbegavajući ekstremno tople i dane sa mrazom. Biljke se uglavnom sade jednostruko, u jarkove širine i dubine 40-60cm (ili 2-3 puta veće od  busena) što je bolje za rast korena od sadnje u pojedinačnim sadnim jamama. Dvostruka sadnja se retko primenjuje i tada se biljke sade u dva reda i to naizmenično (cik-cak). Za dobijanje guste i žbunaste ograde potrebno je saditi mlade biljke koje se brže prilagođavaju na nove uslove, lakše se oblikuju i jeftinije su od starijih biljka.

Za održavanje pravca reda duž jarka treba zategnuti kanap. Na dno sadnog jarka dodati pregoreli stajnjak, prekriti ga zemljom i zasaditi biljke vodeći računa o dubini sadnje. Dodatu zemlju oko busena sabiti, nadzemni deo orezati i biljke dobro zaliti. Radi boljeg zadržavanja vlage preporučuje se malčiranje.

 

 

 

Orezivanje živih ograda je veoma važno.

 

  • Prvo orezivanje se obavlja odmah nakon sadnje. Većnu listopadnih i neke zimzelene vrste potrebno je nakon sadnje skratiti do na trećinu dužne ili na 3-4 okca što doprinosi bujnom rastu i snažnom grananju. Krajem leta, nakon sadnje, bočne izbojke treba skratiti do na trećinu dužine. Narednih godina grane se orezuju kada porastu do oko 10-15cm tako da se skrate do na oko 5cm iznad prethodnog orezivanja. Nekim zimzelenim i većini četinarskih vrsta, nakon sadnje i prvih par godina orezuju se samo bočni izbojci. Vršni izbojak ostavlja se da raste do željene visine, a onda se orezuje. Ne treba dozvoliti da ograda brzo dostigne svoju krajnju veličinu, jer u tom slučaju donji delovi živice ostaju proređeni. Za obrazovanje kvalitetne ograde potrebno je 3-5 godina (za spororastuće vrste i do 8 godina). Živa ograda formira se tako da je uvek šira pri dnu nego na vrhu, kako bi i donji delovi dobijali dovoljno svetlosti i kako bi se sprečilo proređivanje. Da bi zadržale lep izgled, oblikovane žive ograde moraju se redovno orezivati. U većini slučajeva orezivanje se vrši dva puta godišnje, u proleće i na kraju leta, izbegavajući tople delove dana. Slobodnorastuće žive ograde uglavnom se orezuju jednom u toku godine (oblikovno orezivanje), radi zadržavanja prirodne forme i stimulisanja cvetanja.

 

Hrana i obnavljanje

 

  • Prihranjivanje se vrši u rano proleće na početku svake vegetacijske godine.  I nakon svakog orezivanja biljke treba prihraniti. Sporootpuštajuće đubrivo sa periodom otpuštanja do 6 meseci je odličan izbor. U toku zimskih meseci neophodno je uklanjanje snežnog pokrivača sa ograde kako bi se sprečilo lomljenje i krivljenje.
  • Određeni broj biljnih vrsta dobro podnosi obnavljanje čak i kada su veoma zapuštene i prerasle. Listopadne žive ograde najbolje je obnavljati u toku zime, a zimzelene sredinom proleća. Obnavljanje se vrši tako što se ograda oreže do glavnih grana samo sa jedne strane, a sledeće godine ovo se ponovi i sa druge strane.

Ostavite komentar ili pitanje