Zato baš sada sadite

Objavio Mirjana 09/10/2018 0 Komentar(a)

Počeli su dani najbolji za sadnju

 

Jesenja sadnja je bolja od prolećne. Sadnja jesenjeg rasada na vreme i izbor kvalitetne sadnice garant su rascvetalih nastupajućih meseci.

 

Cvetnjak

 

Jesen vam nudi nove mogućnosti. Od sredine septembra do početka oktobra treba posaditi jesenji rasad. Na mestu na kojem je bilo posađeno letnje cveće sada treba posaditi jesenje. Iako letnje cveće može izgledati dobro i do sredine oktobra, nije dobro da se sa jesenjom sadnjom počne tako kasno.

Prvo što treba da uradite je da iz žardinjera i cvetnjaka uklonite letnje cveće. Vegetacioni ciklus ovih biljaka je završen i morate ih ukloniti. Ovo možete uraditi vilom (kojom biljke odignete iz zemlje) ili jednostavnim čupanjem. Ukoliko ih vadite vilom, već ste na jedan način napravili i pripremu zemljišta za sadnju jesenjeg cveća. Odignute biljke, uhvatite ih za zelenu masu i lagano otresite koren o vilu tako da otpadne višak zemlje. Sve izvađene biljke možete da ubacite u kompostište i na taj način pripremite hranjivu podlogu za sledeću sezonu.

Na površinu cvetnjaka sada dodajte sporootpuštajuće đubrivo (oko 50 g/m2). Ukoliko ste u proleće u zemlju dodali i treset sada vam neće biti potreban, ali ako niste, onda je pravo vreme da to nadoknadite. Treset se u zemlju dodaje oko 5 l/m2 svake druge godine. Ako sadite biljke u žardinjere, onda je dobro da zemlju zamenite svežim tresetnim supstratom.

 

Šta je dobra sadnica?

 

  • Biljke koje kupujete moraju biti zdrave.
  • Listovi treba da su lepo razvijeni.
  • Na stablu i granama ne sme biti mehaničkih oštećenja niti prisustva insekata, njihovih jaja ili larvi što nije lako utvrditi. Ali, ako obratite pažnju primetićete neobične brašnaste ili grudvičaste promene na granama. Nemojte se zavaravati da su to tragovi zemlje ili prašine od transporta. Kada je kupujete, sadnica mora biti čista!
  • Korenov sistem treba da je dobro razvijen. Nekoliko jačih korenovih grana i mnoštvo sitnih korenčića znak su da je biljka kvalitetno odgajena i da je u dobroj kondiciji.
  • Sadnice u kontejnerima koraju imati sve žile! Ukoliko primetite da je koren prošao kroz saksiju i da je onda odsečen, važno je da taj isečeni koren nema prečnik veći od 1cm. U suprotnom, postoji opasnost da se glavni koren razvijao u zemlji van saksije i da su u saksiji ostali korenčići koji neće moći da održe vašu biljku. Važno je i da na žilama nema ulegnutih braon pega, kao ni ljigavih trulih delova.

 

Ukrasno drveće i žbunje

 

Biljke koje posadite u jesen su u fazi mirovanja. Potrošnja vode i hrane svedena je na minimum. Prilikom vađenja biljaka iz rasadnika ašovima se skraćuje korenov sistem i ostavlja se samo glavna masa korena u busenu oko biljke, pa se dešava da se i busen sa same sadnice odvali. Ovakve biljke se teško primaju, pa proverite da li je busen dobro pričvršćen za biljku i da li je možda neko naknadno oko biljke lepio zemlju kako bi busen izgledao zdrav.

Kada ovakvu biljku posadite u baštu, ona će iskoristiti veliku akumulaciju vode u toku jeseni i zime. Čak i u toku zime, kada se pojave sunčani dani sa pozitivnim temperaturama, biljka će ih iskoristiti za rast i jačanje korena.

 

Dobro je da znate...

  • Kada u proleće krene vegetacija i biljke počnu da listaju, korenov sistem je već razvijen. Ako biljku posadite u proleće, uskratićete joj period rasta korena i kada počne da lista neće moći u potpunosti da snabdeva nadzemne delove vodom i hranom. Već sa prvim toplijim danima, doći će do sušenja listova ili iglica, biljka će umreti ili jedva preživeti leto. Ovaj problem se najlakše rešava kupovinom sadnica proizvedenih u kontejnerima. Kod njih je korenov sistem potpuno očuvan
  • Ukoliko je u prirodi vegetacija još u toku, ne preporučuje se sadnja biljaka izvađenih iz rasadnika. Jedan od sigurnih pokazatelja da se može početi sa sadnjom je opadanje lišća - tek kada lišće listopadnog drveća počne da opada, možemo reći da se vegetacija zaustavlja i da je vreme za sadnju. I naravno, ovu promenu posmatramo na drveću u parkovima, a ne na sadnicama koje kupujemo. Ako je lišće sa sadnice opalo, a drveće u vašem kraju još uvek olistalo, onda postoji opasnost da ste kupili sadnicu koja je već suva.

 

Kako posaditi stablo?

 

​​Najpre odaberite pravo mesto. Prostor sa dovoljno svetla, bez zasene od nekih objekata biće odgovarajući. Možete odabrati i poziciju koja je vetrovita.

  • Kada kupujete sadnice, uvek proverite da li je busen očuvan, da li je u jednom komadu i čvrsto stoji uz stablo. Kod lošeg vađenja stabla iz rasadnika vrlo često se desi da se busen odroni i počupa korenje. Ovakvo stablo neće uspeti da preživi u vašoj bašti. Iz ovog razloga sadnice odgajenje u kontejnerima nemaju konkurenciju. Njihov koren je potpuno očuvan tako da je primanje biljaka gotovo zagarantovano. A, kada kopate sadnu jamu ona mora da bude par centimetara dublja od visine busena.
  • Kada ste iskopali sadnu jamu, na dno dodajte malo mešavine bogate hranjive zemlje. Mešavina baštenske zemlje i pregorelog stajnjaka u odnosu 1:1 biće odgovarajuća. Postavite sadnicu na sredinu sadne jame tako da glavno stablo stoji vertikalno u odnosu na liniju terena. Ako sadite na nagnutom terenu, vodite računa da stablo na posadite krivo. Prostor između ruba sadne jame i busena napunite mešavinom hranjive zemlje i dobro nagazite kako se sadnica ne bi „rasklimala“.
  • Nakon sadnje, u zemlju van sadne jame postavite dva kolca kojima ćete uz pomoć rafije pričvrstiti stablo da stoji vertikalno. Ova dva oslonca ostavite uz stablo do sledeće godine. U ovom periodu korenov sistem će se razviti i ojačati.
  • Rub sadne jame sve do mesta na kojem se nalazi busen pokrijte malčom (mlevena kora drveta ili krupni drveni opiljci). Malč sprečava bujanje korova i drži vlagu u zemljištu.
  • Na kraju, stablo dobro zalijte dok voda ne počne da se zadržava na površini. Proverite da li je došlo do „tonjenja“ sadnice. Ako jeste, još jednom proverite da li stoji vertikalno i ako treba, malo popravite.

Na isti način možete posaditi i ukrasno žbunje. Jedna od najvažnijih stvari zapravo je dobar izbor pozicije. Vodite računa o tome koliko koji žbun raste. Dešava se da nakon nekoliko godina morate da izvadite biljku jer vam zatvara staze ili počinje da „opseda“ mesto predviđeno za odmor u bašti.

 

Sadnja ruža

 

Kao i svo ukrasno prezimljujuće žbunje, ruže je najbolje saditi u jesen.

Ruže su biljke koje se relativno brzo razvijaju i otporne su na bolesti, ali samo ukoliko se posade na odgovarajućem mestu. Neophodno im je obezbediti najmanje šest sati direktnog sunčevog svetla dnevno. Istočna ekspozicija sa jutarnjim suncem za ruže je idealna. Birajte mesto koje neće biti zasenjeno nekim objektom ili visokim drvećem.

Proverite kvalitet zemljišta. Ruže najbolje rastu na ocednim zemljištima na kojima se ne pojavljuje ležeća voda oko korenovog sistema. Ukoliko je odabrano mesto prozračno sa slobodnim strujanjem vazduha obezbedili ste uslove u kojima biljke neće često obolevati.

 

Vreme sadnje

 

Podeljena su mišljenja o tome da li je bolja jesenja ili prolećna sadnja. Stručnjaci svakako preporučuju jesenju. Vreme sadnje zavisiće i od vrste sadnice. Ukoliko sadite ruže sa golim korenom (što je najčešći slučaj u proizvodnji ruža za rezani cvet), onda će to biti kraj oktobra ili prva nedelja novembra ili kraj marta i prva nedelja aprila. Ruže koje su gajene u saksijama mogu se saditi u toku vegetacione sezone s tim da mesto sadnje mora biti približno jednakih uslova mestu na kojem je ruža do tada gajena.

 

Priprema sadnice za sadnju

 

Najpre revitalizujte sadnicu. U kofu sa vodom spustite sadnicu tako da voda pokrije koren. Ukoliko cela biljka deluje dehidrirano, slobodno je potopite i ostavite nekoliko sati. Nakon što je sadnica revitalizovana, odsecite sa korena sve odumrle i tamne delove. U skladištima za čuvanje sadnica često se razvijaju botritisi i bakterije sekundarnog truljenja tako da je u vodu dobro dodati i neki od fungicida (Folio Gold). Na sadnicama ostavite samo zdrave grane (po mogućnosti 3-5) i odstranite sve one koje su manje od debljine olovke, a zatim ih prikratite na 3-5 okaca po jednoj grančici.

 

Priprema zemljišta

 

Ruže nisu posebno zahtevne po pitanju zemljištu. Odgovarajuća pH vrednost je dosta široka (5-7). Ocedna, dobro drenirana zemljišta sa umerenim sadržajem gline i humusnih materija biće sasvim zadovoljavajuća. Ovo odgovara tipu baštenske zemlje. Sva hraniva koja su biljci neophodna dodaćete kroz mineralna đubriva i, što je posebno značajno, pregoreli stajnjak.

Površinu za sadnju pripremite najpre dubokom obradom i unošenjem pregorelog stajnjaka. Ruža je veliki potrošač hranljivih materija. Uz stajnjak u zemljište se može uneti i kiseli spagnum treset koji će popraviti pH reakciju i poboljšati strukturu zemljišta.

Po nicanju korova, možete izvršiti tretiranje protiv korova ili ih suzbijati mehanički pred sadnju. U svakom slučaju, korovi su značajni konkurenti ružama u hranjivim materijama i vegetacionom prostoru, a s druge strane, domaćini su brojnih biljnih bolesti i insekata odakle se infekcija lako širi na zasad.

 

Sadnja

 

Spustite sadnicu na dno sadne jame i rasporedite korenje tako da lepo naleže na zemlju. Trudite se da koren ne bude savijen suprotno od pravca slobodnog rasta. Ispunite sadnu jamu zemljom vodeći računa da je mesto kalemljenja na samoj površini zemlje.Bilo bi dobro da se sadnja obavlja po oblačnom vremenu ili pred kišu. U suprotnom, zemlju dobro ugazite oko sadnice i obilno zalijte.

Pri jesenjoj sadnji biljke zagrćemo tako da im pokrijemo mesto kalemljenja i pupoljke na preostalim granama, kako biljke ne bi poterale pre zime.

Ovako pripremljene ruže ostavljamo preko cele zime. Ukoliko bude snega, onda ga slobodno nabacajte preko zasađenih ruža. Sneg će ih sačuvati od golomrazice i obezbediti im dovoljnu akumulaciju vlage.

 

Viole, koje su najatraktivnije cvetnice jeseni i zime, koje se ne „prevrću“ na saksiji i pokazuju cvetove, kvalitetne su. Biljke posadite do dubine na kojoj su bile i u saksiji. Ako su prerasle, dubokom sadnjom ih nećete spasiti. One uglavnom vrlo brzo obole od truleži na delu stabla koji je ukopan u zemlju. Za sadnju odaberite oblačan dan bez kiše, a nakon sadnje biljke zalijte rastvorom Ridomil Golda. Ovo će ih očuvati od mogućih bolesti koje su ostale nakon uklanjanja letnjeg cveća.

Ostavite komentar ili pitanje