Voda za zalivanje

Objavio Mirjana 31/07/2018 0 Komentar(a)

Prvo što treba da znate i odakle počinje priča o pravilnom zalivanju jeste da hladna hlorisana voda kao i preterano zalivanje ubijaju biljke. Ove dve stvari uvek imajte na umu i početak uspešnog baštovanstva je osiguran.

 

Važno je da znate kako i čime zalivate biljke

 

Voda za zalivanje razlikuje se po svom hemijskom sastavu, fizičkim osobinama i biološkim primesama. Najčešće se koriste sledeće vode:

  • Otvoreni vodotoci (reke, jezera, bare). Ova voda je po karakteristikama najnestabilnija. Vrlo često je izvor zaraza i drugih zagađenja.
  • Kišnica – jedan od najprihvatljivijih načina zalivanja biljaka ukoliko sredina nije previše zagađena. Kišnica koja se skuplja u sredinama u kojima postoje jaka vazdušna zagađenja iz teške industrije u sebe tokom padanja upije mnoga jedinjenja koja su otrovna za biljke.
  • Bunarska voda – uvek je prethodno potrebno ispitati sastav ove vode. Naše vode su generalno tvrde i bogate karbonatima magnezijuma i gvožđa. Ukoliko zalivate biljke ovakvom vodom treba svakako smanjiti dodatke vodorastvorljivih đubriva.
  • Vodovodna voda – jedan je od najčešćih oblika vode za zalivanje. Prednosti su joj što je uglavnom stabilnog hemijskog sastava i nije onečišćena patogenim gljivama i bakterijama. Nedostaci su u tome što je obogaćena hlorom za dezinfekciju vode, koji na biljke ima negativno dejstvo.

 

Šta je to odstajala voda?

 

Često možete pročitati da cveće treba zalivati odstajalom vodom, međutim, pravo uputstvo kako se priprema odstajala voda uglavnom ne postoji. Odstajala voda je voda koja je temperirana tako da prilikom zalivanja biljaka ne dolazi do šoka. Ovo temperiranje obavlja se tako što se voda za zalivanje priprema 24 sata pre njene upotrebe.

 

Floraekspres saveti:

  • Najbolji način da pripremite vodu za zalivanje je da u neki široki sud pustite vodu u jakom mlazu preko rešetke. U kućnim uslovima najjednostavnije je da u kantu sa širokim otvorom pustite vodu preko tuša sa visine koliko vam to crevo od tuša dozvoljava, a minimalno makar jedan metar. Na ovaj način voda će velikom površinom doći u kontakt sa vazduhom i skoro 60% hlora će se izvetriti. Ovako napunjene posude ostavite 24 sata da odstoje. I stajanjem se vetrenje hlora nastavlja, a jedan deo karbonata se istaloži na dnu posude. Ovako pripremljena voda dobra je za zalivanje cveća.
  • Prvo pravilo kojeg treba da se držite je da vodu ne skladištite u plastičnim flašama ili kanisterima koje ste napunili direktno iz česme. Iako ova voda stoji i više od 24 sata njena svojstva se značajno ne menjaju, a hlor i dalje ostaje prisutan i svakako škodi biljkama.

 

Šta je to pH?

 

Kada dobijete uputstvo za gajenje biljaka, gotovo uvek će pisati da je potreban određeni pH. pH je zapravo stepen kiselosti supstrata u kojem se biljka gaji. Vrednost pH kreće se od 1 do 14. pH reakcija 7 govori da se radi o neutralnoj sredni. Sve vrednosti manje od 7 predstavljaju kiseline, a sve vrednosti veće od 7 predstavljaju baze. Zašto se o tome govori kada se priča o zalivanju? Zato što tvrda voda dugotrajnim zalivanjem izaziva rast pH i stvara nepovoljne uslove za biljku.

 

Kako pH utiče na rast biljke?

 

Biljke koje se nalaze u neusklađenoj pH reakciji uglavnom ili prestaju da rastu i cvetaju ili dobijaju svetlozelenu bolesnu boju listova, a boja cvetova lagano bledi. Ovakve biljke postaju vrlo osetljive na bolesti. Pitanje je kako da kontrolišete pH? Dodavanjem đubriva i dobrim izborom supstrata za sadnju biljaka.

 

Važno: Cveće se uglavnom gaji na pH vrednostima između 5.5 i 6.2.

 

 

 

Ostavite komentar ili pitanje